Анали Правног факултета у Београду

државе. За Брахим Хоџу народ каже да он суди и да је његова земља у Метохији. Према томе канун везан за име Леке Дукађинија треба везати за стару српску Зету и његово порекло не може се везивати за период старнји од периода Немањића нити за дпнасте Дукађини већ за период настао за време династије Немањића која је припадала православној вероисповести, тј. за средњн век. Тобожњи династи Дукађини као арбанашки претенденти за власт нису ни постојали. Постојали су Ђиновићи и још постоје који су се пред страхом од исламизације преселили у Црну Гору вероватно у XV веку. Измишљање арбанашких дпнаста Дукађини је само покушај да се створи погрешна историја Албанаца. У прилог овом мишљењу стоји нсторијска чнњеница да су од страха од Турака и да би избегли данак у крви многе властелинске породице побегле са Косова п Метохије у Херцеговину н Катунску нахију Црне Горе (Бадњаревићи из Вучитрна у стару Херцеговину, Ђуричнћи из Ђураковца у Билећу итд). Тако су и Ђиновићи побегли из Метохије у стару Црну Гору. Каноне је доноснла црква у циљу да успостави било какав мир н било какво право међу арбанашким брђанима. Отуда много канона као на пример Горскн канон, канон Скендербега, канон попа Јулиа. To потврђује и арбанашка историографија. Сви ти канони потичу из средњег века а пореклом су из Византије. Ни албанска историографија, која претендује да представи да су Албанцн Илири, не приказује да су илирски владари Теута и Генције имали какве каноне или законе нитп објашњава како би ови владари нз првих векова хрншћанства могли управљати Илирнјом и бесудним народом без икаквих закона, војске, полиције, судова. Постоје писани трагови да се Албанци први пут помињу на Балканском полуострву у XI веку, тј. у време када су се раздвојиле православна и римокатоличка црква. To раздвајање ни у народу није било 1054. године када је бачена анатема на православну цркву у Цариграду. У народу а н међу свештенством то раздвајање трајало је више векова и то поступно. Народу није било стало до догматских размирица између црквених великодостојника и свештенстава. Познато је да је и велики жупан Стефан Немања првобитно крштен по католичком верском обреду а касније по православном. Код народа а и код хришћанске цркве било је битно крштење ради добијања имена. Канони су били различити утолико што су доношени по разним календарима. Алн у битности садржавали су десет Мојсијевих заповести и нешто из јеванђеља. Они су дог-

443

Милутин Ђурччић - О правним обичајима Албанаца (стр. 441-452)