Анали Правног факултета у Београду

рађивани и од њих је стварано канонско право. Хришћанска религија, уколико дубље у прошлости, утолико више имала је не само верски него и правни значај. Ти кануни су били светиња. Можда су доношсни и при прелазу из паганства у хришћанство. Славе очуване као обичај када су Срби прешли у православље још су очуване и код католичких Албанаца на Косову и Метохији као успомена на дан иријема братстава у хришћанство. Из свега овога произлазило би да канонско право на коме почивају албански правни обичаји не треба везиватн за стари Рим већ за Византију. Старн Рим су у VI веку разорнли варвари, a Цариград је све до XV века бно извор римског права. To право је донето под утицајем васељенских сабора и утицаја хришћанства. Правни обичаји Албанаца најближи су том праву. Према постојећим изворима римско ираво се не да потпуно ни разумети у својој динамици без познавања канонског права које су још сачували Албанци на Косову и Метохији и Северној Албанији.

ИЗЛАЗАК АЛБАНАЦА НА ОБИЧАЈНОПРАВНИ ПУТ Још пре више од 20 година, мој ментор, сада покојни др Драгомир Стојчевић, разговарао је са мном о начину подношења тужбе у обичајима племенског друштва Албанаца. Разговор нисмо довршили. Касније сам разумео да би то било од значаја за објашњење процесног права у римском праву. Тек сада, после проучавања обичаја у Албанаца, може се дати одговор на то питање. Као што је познато, свака арбанашка кућа је аутономна под командом господара куће. Кућа је аутономна у братству. Братство је аутономно у племену, Племе је аутономно у друштву. Када избије завада унутар братства, онда братственици посредују да се завађени помире. Ако избије завада унутар братстава, онда племеници посредују да их помире. Кад избије завада међу племенима, онда више племена посредују да их измире. Никаква ни усмена ни писмена тужба нема се коме поднети. Нема власти ни државног судства које би судило по обичајима племенског друштва. Кад је неко повређен у праву, онда се веће мушкараца у кући или братственичка скупштина договара шта да се ради. Обично се каже да се мора нешто чинити. Радња, акција коју предузима оштећсна страна према штетнику подсећа на римску actio. To је акција. Радња може бити различнта; обична вербална свађа, преоравање или косндба туђе њиве и ливаде, напад каменицама на штетника, пуцњи из ватреног оружја, рањавање, убиства. To се у римском праву називало кверела (que-

444

Милутин Ђуричић - О правним обичајима Албанаца (стр. 441-452)