Анали Правног факултета у Београду

rella). Дакле, кверела је узбуна којом се скреће пажња братственичко-племенској јавности на постојање сукоба међу завађеним странама. Као адвокат на Космету, сусретао сам се са више таквих завада. У руговском селу Шкреље избила је завада између два одељена брата. Један је пуцао увис када је приметио да швалер посећује његову снаху за време братовљевог одсуства. Јавни тужилац га је оптужио за покушај убиства снахе. Он се бранио да је пуцао према лопову који је хтео да покраде братовљеву кућу. Дискретно је судији објашњено да је то био обичан аларм да се брату скрене пажња да боље чува жену, и судија га је ослободио. У истом селу неки Ука пуцао је у својој кући изнад главе рођака којег је затекао код жена. Уплашио је рођака, а жене вратио у род. Суд га је гонио за покушај убиства, али кад је разјашњено да се ту ради о блуди, суд га је условно казнио. У селу Трстеник код Пећи два братства оделила су се на два фронта и целу ноћ трајала је пуцњава у празно. Суд није знао о чему се ради и осудио је виттте лица. Ннједна страна није објашњавала да је пуцњава била да се застраши друга страна како би се одбила од жена. У Малишеву, у средншту Космета, два рођака Кријезију направили су праву узбуну хицима из револвера и бацањем бомби. To је било седамдесетих година овог века. Окружни суд у Призрену после поновљеног суђења утврдио је да је узбуну проузроковао оштећени рођак коме је други учесник у свађи походио жену и мајку док је био запослен у Босни. После свађе и узбуне, квереле, тражи се излазак на обичајноправни пут. Посредници узимају јемце (алб. - дорзоне) да ће се поштовати обичајноправни ред. Ако ван суда помире странке, успели су. Ако не могу да уклоне противречности у наводима странака, онда закључују компромис о избору обичајног судије који ће утврдити која је странка у праву (рим. - in hire). Обичајни судија пресуђује у случају да су правне чињенпце неспорне, и то ако странке дају јемце да he његова одлука бити извршена. Ако су правне чињенице спорне, обичајпи судија прелази на формуларни поступак, тј. утврђује формулу за уклањање противуречности међу странкама. Он формулише текст заклетве и број људи који he се заклети. На пример: нека се NN закуне са 24 човека да није убио нити зна ко је убио XY, па ако се закуне, да је слободан, а ако се не закуне, да плати 24 кесе старих пара, тј. 48 златних турских лира. После тога следи нешто налик на римско apud iudicem. Господар спора бира саклетвенике, а господар заклетве дужан је тачно у одређено време и на одређено место да изведе саклетвенике.

445

Милутин Ђуричић - О правним обнчајима Албанаца (стр. 441 N 52)