Анали Правног факултета у Београду

Позвани на заклетву - господар заклетве, уочи дана заклињања позива на тајну вечеру све саклетвенике који треба да се изјасне могу ли заложити своје животе за истинитост формуле коју је одредио обичајни суднја. Саклетвеници се могу определити да се закуну, или могу обавезати господара заклетве да плати своту коју је одредио обичајни судија. Они тачно у одређено време н на одређено место, уз одређене симболе, пред противном страном полажу појединачно заклетву или се изјашњавају да ће радије платити него се заклињати. Тако се често композиција, тј. крвна освета замењује компензацијом. У оба случаја странке су измирене моментом полагања заклетве или плаћањем новчаног износа који је одредио обичајни судија. После тога обе странке са саклетвеницима иду на ручак код ослобођеног и тим заједничким једењем хлеба потврђују да су се помириле. Овим кратким излагањем подсећамо се на римску кверелу као акцију којом се узбуњује племенска јавност, на поступак in hire у римском праву, на формуларни поступак, као и на поступак apud iudicem. To нису одвојени поступци већ јединствен поступак, који води од свађе до нзмирења. Све је то усмено и уз јемство животнма, пошто друкчије није ни могло да буде у племенском друштву, без писмености, државннх судова, полиције и затвора. Вероватно да овај поступак потнче из прастарпх дана и да се, захваљујући предању, аутономностн куће, братства и племена, сачувало до наших дана и ово аутономно обичајно процесно право.

ОБЈЕКТИВНА ОДГОВОРНОСТ У АЛБАНСКИМ ОБИЧАЈИМА У свим старим правпма постојала је објективна одговорност, тј. одговорност за умишљај, нехат и случај. Модерна права разлучила су одговорност и нздвојиле нехат од умишљаја и случаја. Албански обичаји познају објектнвну одговорност и она до данас постојн у пракси Албанаца. Умишљај код Албанаца је предумишљај. Ту се унапред припрема извршење кривичног дела, ко ће га извршити, којим средством, на ком месту, и ко he преузетп одговорност. To се планнра у одама, тј. зборннцама за мушке особе, кришом од жена и лнца ван куће. Код умишљаја је тешко мирење између извршилаца кривичног дела и оштећених. При мирењу се плаћа крвнина, тј. накнада штете оштећеном. Међутим, код нехата нема предумишљаја, већ до кривице долазн спонтано и нехотично. Али се штета мора платитп исто као код делнкта са умишљајем. To се внди пз примера који следе:

446

Милутин Ђуричић - О правним обнчајима Албанаца (стр. 441-452)