Анали Правног факултета у Београду

- саопштавали су ми албански известиоци, који сматрају да божјег човека ни зрно из пушке не може погодити. Дакле, порекло гостопримства треба тражити у страху, гусарству, недостатку безбедности, трговини, пријатељству, религијском страху. Реликтн тога сачували су се до данас, не само код Албанаца. Гостопримство је терет за кућу у којој су гости. Оно се користи и за поштовање кануна. По кануну треба дати привремену дозволу за слободу кретања убици и његовом братству. To је беса. Да би издејствовали ту бесу, окупљају се као гости људи из разних крајева. Они се госте данима и ноћима, док год не добију реч о привременој дозволи кретања од господара куће. Да би избегао гостопримство, господар куће брзо даје бесу. У селу Ступ код Пећи, мноштво људи је месецима гостовало код Ејупа Дема, све док нису добили бесу. Гостопримство се користи и као средство притиска на оштећену кућу да се одрекне крвне освете и пристане на редовни обичајноправни пут, те да се задовољи обештећењем уместо осветом. У селу Лапчево код Ораховца, рођаци су гостовали код свог рођака неколико дана да би принудили господара куће да опрости повреду другом рођаку. Најзад, гостопримство се користи и као средство притиска на дужника да измири грађанскоправно потраживање. Један чувар бесе је у Јунику гостовао месецима код регресног дужника - све док није наплатио своје потраживање. Кад гости дођу, жене се повлаче у своје одаје и господара куће, као чувара жена, притворе тако да он не може напустити чување жена. Људи га прекоревају да су му гости дошли у кућу због жена и тако је принуђен да попусти. Гости су, без обзира да ли су качаци, бегунци од крвне освете или божји људи, регресни повериоци или тражиоци бесе, односно одрицања од освете, пријатељи господара куће која их прима у госте. Они су потпуно заштићени и нико их не сме увредити и повредити. За њихову безбедност одговара главом господар куће. Ко би убио госта, платио би главом господару куће у којој је гост. Ако би случајно неко из господареве куће убио госта, господар куће би га осветио. Ако то не би учинио, цело село би истребило кућу убијањем господара куће и мушкараца на чијем је огњишту погинуо гост. Таквих случајева било је и у Северној Албанији и у Метохији. Крв рођака може се опростити, али крв госта не може никако.

451

Милутнн Ђуричић - О правннм обичајима Албанаца (стр. 441-452)