Анали Правног факултета у Београду

начиште трговца. To је други разлог због кога је гостопримство Албанаца било популарно. Трећи разлог је крвна освета. Бегунац пред крвном осветом склањао се из свог братства и племена у туђе братство и племе, у туђу кућу, где је био разоружан и добијао стан и храну. Мало соли, ватре и папрати морала је имати свака кућа за бегунце и госте - писао је Ђечов. У турско време, а и у новије доба, све до пред краја овог (XX) века, постојали су такозвани стидни гости, које је требало богато дочекати, напојити и нахранити. To су били are, бегови, порезницн и други државни чиновници од којих се очекпвала каква привилегија или добит. Они нису морали ништа непосредно плаћати за своје гошћење, али су то чинили на рачун државе. Њима су клали јагњад, правили печење итд. И то је један од разлога гостопримства. Када обичан гост буде дочекан пићем и храном, од њега се очекује да то плати. Обично му се покажу деца, да би им дао новчане дарове. Када сам био у гостима код Шеха Џафера, шидског поглавице у Јунику, да се распитам о обичајима Албанаца, он ме је дочекао као султана: ракијом, мезом, печењем. На крају свега тога понудио ми је да ме одведе у одају за жену и децу. Ја сам то разумео, захвалио му на поверењу и рекао да ми имамо и наш обичај, па сам му оставио на трпези 200,00 динара, колико је отприлике коштало то његово гошћење. Он је био задовољан и више није инсистирао да му видим децу, јер сам ручак платио. И у Црној Гори је на цени гостопримство, али се од госта очекује уздарје. У Зети се, на пример, не може вршити посета a да при том не буде даривана, новчаним даровима, домаћица, која је спремила ручак или вечеру. Један директор предузећа у Београду направио је проневеру да би даривао новчаним даровима своје прије у Црној Гори. У Старој Херцеговини не иде се у госте без пуне торбе намирница и дарова за кућу која се посећује, без обзира на родбинске односе. И Албанке у градовима носе поклоне својим пријатељицама када иду у госте. Један од разлога гостопримства Албанаца је и религијског порекла. Албанцн верују у божје људе који се морају дочекати и угостити. Ко су ти божји људи, нисам могао утврдити - претпостављам да су то можда преобучени свештеници у оклопу. Њих метак не погађа. Ако им се не укаже гостопримство, они могу проклети, тако да кућу снађе неко зло, па чак и да река потече узводно. Никад се не зна ко долази у госте - качак или божји човек

450

Милутин Ђуричић - О правним обичајима Албанаца (стр. 441^t52)