Анали Правног факултета у Београду

453

Разговор са др Mилутином Ђуричићем

Да ли је по Вашем мишљењу, у довољној мери изучена историја Албанаиа, с обзиром на то да је за изучавање обичаја једноГ народа потребно познавати његоау историју? Изучавање историје Албанаца, чини ми се, на погрешном је путу. Ту постоје три теорије. Једна, да су Албанци Илири, која је производ сепаратистичког схватања и потиче од речи i-liri (слободан), што је тумачено као слободан од закона. To је веома чудно схватање слободе. Слободан од државних закона, то је модернизовано нарочито у новој Југославији, јер се то и хтело; бити слободан од свих закона. Такво је схватање почело да преовлађује, било је прихваћено и у модерној науци у Приштини. Друга теорија гласи да су Албанци кавкаског порекла. To је руска теорија која има извесне политичке претензије и није озбиљно аргументована. Треће мишљење јесте да су Албанци мешавина Срба, Влаха и неких старих арбанашких племена, и то мишљење је делимично тачно, али после проучавања, није заступљено у науци у новој Југославији пошто је преовладала теорија Илира. Требало је, по мом мишљењу, проучавати свако арбанашко племе посебно, да се види која су српска племена поарбанашена, која су црногорска поарбанашена, која влашка, а која су чисто арбанашка племена. To је требало проучавати са свих аспеката, али то није рађено и остало је да се ради. Постоји још једна теорија о којој се најмање говори, a no којој су Албанци, стара арбанашка племена, још у старо доба протерани из северне Палестине у старо Средоземље, па су отуда дошли на Балкан. Ова теорија се не разрађује из мени непознатих разлога, а вероватно да Јевреји нису хтели да стварају анимозитет према Албанцима ако су они протерали Албанце из Палестине.

* Уз прилоге адвоката др М. Р, Ђуричића објављујемо и разговор који је, 22. априла 1993. године, са аутором водила др Слађана Ђурић, предавач на Филозофском факултету у Приштини.