Анали Правног факултета у Београду

По мом мишљењу, изучавање историје Албанаца треба водити на стари, предратни начин, проучавањем сваког племена посебно. Онда бн се дошло до сазнања о поарбанашеним Србима, о поарбанашеним Власима, о поарбанашеним Кучима. Ја сад овде не бих то... нисам то ни разрађивао, нисам имао времена тиме да се бавим, али у том правцу треба да теку нстраживања, а тек после тога да се сумира један историјат Албанаца, а не да се прихвата готово мишљење из Тиране да су Албанци - Илири. To би био мој одговор. Шта је са свешћу Албанаиа о племенској припадности? На који начин у савременим условима функиионишу институције (plica, рода, братства? Ја мислим да је то интелигенција превише акцентовала. Сваки Албанац из села, са којим сам ја разговарао, могао ми је показати свог чукундеду католпка. И та промена, верска, племенска, национална (јер је много поарбанашених Срба), није код њих развијала националну свест. Тек је интелигенција у послератном периоду настојала да код њих развије хомогеност и националну свест. И то је ишло поступно, тако да је у доба националистичке еуфорије после 1966. године то букнуло и ојачало племенски живот уместо нацпоналне свести и племенске обнчаје уместо покорности држави. Тако да то није еволуирало ка напретку него се враћало уназад, у оквире племенског живота који подразумева непоштовање државе, закона, враћајући и Албанце на турско време, на пушку и кече (алб. - народна капа). Они нису осећали обавезу према држави, ни у погледу плаћања пореза, нп у погледу комуналија, они су само узимали оно што им држава даје, а нису били спремни ништа да дају држави. Нарочито тај сеоски елемент. А и град је пун сеоског елемента. Неки градови на Косову настали су у вези са крвном осветом, нпр. Ђаковица. Требало би проучаватн зашто Ћаковица носи у свом називу реч гјак - крв. Ја сам у искуству имао много случајева да дужници крви приликом измирења продају имање и беже у Ђаковицу. Тако се тамо сливало много тих дужника крвн. А и сам етимолошки назив Ђакова требало би проучити да се види колико то везе има са крвном осветом, са дуговима крви. Знате да је Ђаковица настала доста касно у средњем веку. Међутим, та ствар је за мене недокучива, непроверена, да бих ја могао категорично нешто да тврдим, али јесте проблем који се може истраживати. Многи градови на Косову и Метохији пуни су тих бегунаца од крвних завада. Направи дуг крви у селу, па бежи у град. Чак се поставља и питање настанка тих градова, да ли су они настали из економске потребе или као скупљање бегунаца од крвне освете. To је социолошко питање које заслужује један нови приступ.

454

Разговор са др Милутином Ђуричићем (стр. 453^-72)