Анали Правног факултета у Београду

Дакле, сви покушаји исфорсираних ншшоналних хомогенизацнја не успевају да разбију старе обичаје као главни механизам за реГулаиију односа? Конзервативни обичаји увек преживљавају и надживљују нове односе у друштву. И ти обичаји, тај страх од крвне освете, та вечита тежња за заштитом, та тежња да се стекне и осигура приватна својина, јер она код њих никада није била сигурна, то њих увек враћа на полазне позиције. Они имају своје обичајно право, они имају тежњу за приватном својином и у селима и у градовима, за тим да се приватна својина стабилизује, они имају крвну освету, а немају осећај довољне заштите један од другога, и то је оно што њих враћа уназад упркос настојањима албанске интелигенције да им да национални колорит. To је моје мишљење. Које промене доживљава албанска породииа? Арбанашка породица је знатно еволуирала под утицајем писмености. Онај конзорцијум се смањио, иородична задруга се смањила. Још има великих породичних задруга у селима, али у градовима нема. Онда, под утицајем нових економских прилика, смањен је број чланова породице, али је остао траг патријархалне породице, нарочито у селу, па и у граду. Тако да постоји шеф породице - господар куће који је господар патријархалног робља и који приликом крвне освете може изложити погибији свога члана домаћинства, а у случајевима непоштовања бесе може га чак и убити. Ти обичаји још нису нестали, на селу још постоји домаћица иако је тих жена у кући мање него што је било раније, јер су се породице исцелапе под утицајем модерне економије и под утицајем просвете. Мада још увек се дешава да профссор илн лекар донесе првога плату и даје домаћину, а овај му после даје џепарац. Тако се и дешава да само домаћин купује све ствари за породицу, да он представља породицу, склапа уговоре, млади слушају. Та њихова патријархална породица отприлике је слична нашој српској патријархалној породпци из XIX века. Да ли у структури и стилу живота албанске Породине треба тражиши Главне Генераторе тако високе конфликтности? Врло се погрешно мисли да се код Албанаца за најмању ствар убија. Албанци се не убијају ни због међа, ни због земље. Основни разлог због којег се убијају јесте страх од подметања наследника, то је тзв. образ - они се убијају због жена, због прељубе. Ако се нешто на суду представи као свађа око гомиле прућа, око песка у води, око међе, знајте да је то само изговор, да је у питању блуд. He убијају они ни због псовке, ни због ситне свађе. На псовку

455

Разговор са др Милутином Ђуричићем (стр. 453-472)