Анали Правног факултета у Београду

Срба, и то је оно: „Сви јемчише један за другога, богат за богатог, сиромашан за сиромапшог“... Вера обуздава крвну освету, али ефикасност државне власти смањила би дорзонију. Ви дорзоне имате и на пијаци, дорзона имате и у адвокатској канцеларији - кад вам један броји nape а други је узет као сведок да су вам nape дате. Ви имате свуда ту спонсију, стару римску спонсију. Када би постојала строгост извршења у односу на судску одлуку, када би она била чвршћа, ефикаснија, онда би дорзонија опадала. Дорзон није никада сигуран да му глава не виси о концу ако прекрпш бесу. Да ли су Албанци покушавали да и друГима наметну своја ~правила игре“ у реГулисању спорова? Питање правила игре код Албанаца је овакав: понашам се према правилу које ми више одговара. Ако ми виттте одговара обичајно право - понашам се према обичају, ако ми више одговара државни закон - понашам се према државном закону. Кад изврши крвну освету јавно, онда бежи у милицију да не би био убијен и понаша се према државном праву. Кад треба да наплати саобраћајну незгоду, онда прети крвном осветом да би је наплатио по обичајном праву. Према томе, ту су врло практични. Из искуства ми је познато много случајева, најчешће саобраћајки, Где су се од Срба тражшга, мимо судскоГ поступка, материјална ~обештећења" свих облика (злато, новац, поклони), чак се и постављао услов да се запосли неко из породице повређеноГ Албашш, итд. Познато ми је и то да су то били врло исџрпљујући такозвани ~умири крви“. Да, код саобраћајних несрећа, траже они и запослење, траже и материјалне накнаде, траже и да признаш кривицу и кад ниси крив, да би добили и од социјалног и од осигуравајућег завода... У свему томе треба познавати албанске обичаје. Без албанских обичаја нема познавања албанског менталитета. Колико су жене информисане о доГађајима у кући и ван ње? Жене нису информисане о томе како се спрема вероломство, кршење бесе. О догађајима у кући су информисане, имају оне своје женско друштво и обично знају кретање мушких особа, али мало знају шта се дешава ван куће - оно што чују једна од друге. Међутим, од њих се скрива вероломство. Обавештајне службе су покушавале да преко жена дођу до извесних обавештења о кретању мушкараца у кући и ван куће и често су биле насамарене. Обавештајцима су подметане жене ради сексуалних односа, па су им оне сервирале информације онако како су хтелн господари куће. Тако да се, колико ја знам, не би могло рећи да су жене поуздани информатори.

468

Разговор са др Милутином Ђуричићем (стр. 453-472)