Анали Правног факултета у Београду

су Албанци, преселивши се из Северне Албаније, ту наишли на српско обичајно правосуђе које је имало јак утицај. Албанци из Албаније долазили су у Јуник да им се судн. Значи, обичајно право јс развијеније у Метохијп него у Албанији. Ко су плећнари на Космету? О томе сам писао. Плећнар може бити свако кога одаберу странке. Бирају се посебно за сваки случај. Ко је на Космету угледан новек: боГат, памеплан, са много синова...? На који начин долази go уклапања нових школованих људи у овешшали вредносни систем? Па видите како... Образован човек тежи да се наметне средини, покаже колико је паметан, школован, да заслужује добру девојку, добар положај, да има функцију, да може учинити, помоћи, интервенисати код државе. Имати много синова значи бити јак, моћан. И сам број мушких глава у кући игра своју улогу. To је дружина коју има господар куће који је и њен оружани командант. Сви ти мушкарци имају оружје, они могу и напасти и одбранити се, могу привређивати, трговати, шпекулисати, ићи у иностранство, доносити девизе, радити. To је једна мала држава. Неких ауторитета у селу, оних који би се нешто издвајали, нема. Ауторитет себи стварају ти миротворци који иду да мире сеоске заваде, да пресуђују међе, пресуђују крви, свађе. Ту се они траже да пресуде, да помире. Богатство има цену. Бегови су били утицајни због тога што су имали богатство којим су гарантовали свој ауторитет. Школовани људи гледају да се извуку из тог вредносног система, али тешко то успевају одједном. Још увек су једном ногом у државном праву, а другом се ослањају на обичаје, зато што не смеју да иступе нз народа, нити сасвим да закроче у државни механизам. Да ли се беса плаћа? Беса се не плаћа, то је бесплатна услуга, ја тражим бесу за вас, сутра ћете ви за мене, то је бесплатно. Како то изгледа у случају сродника? Њима суди братственичка скупштина. Нема ту шта да се интервенише. Међу њима је унутрашња работа (преступ са снахама) и то они сами решавају. Они се међу собом неће убијати, тешко да ће брат убити брата. To људи препусте њима, да сами решавају...

471

Разговор са др Милутином Ђуричићем (стр. 453—+72)