Анали Правног факултета у Београду

ПРАВНА КУЛТУРА И ЈЕЗИК

473

Валтазар Богишић

Технички термини у законодавству

Пошшована госиодо** Прије неколико времена обећао сам г. предсједнику овога друштва, да ћу на једном од ваших састанака прочитати што год пз својих истраживања о питању језика у законодавству. Мило ми је, што имам част, да на овоме вашем првом састанку, којим почиње година, испуним то своје обећање.

* Други напис Валтазара Богншића био је објавлзен у часопису Бранич бр. 19/1887. године, одакле га преносимо у неизмењеном облику. Реч је о предавању одржаном у Петрограду на руском језнку, са ког језика га је превео на српски Ннћифор Дучић. - Напомена уредништва Анала.

** Изишао је ове године у руском Новом времену бр. 3908. кратак извјештај и по њему једна биљешка у српском Бранину бр. 5, а опширније у извсттима С. Петербурскаго Славннскаго благотворителнаго обш,ества бр, 3, о техничким терминима у законодавству: о којима је говорио наш учени сународннк, др. Богишић на састанку рускога филолошког друштва у Петроградском университету 13. јануара 1887. г. Разумије се само по себи, да је тај говор с таким натписом пробудио у мени жељу, да га прочитам; увјерен да ћу и у њему наћи нове науке и нове грађе, чим се одликују Богишићева у опште дјела, носећп на себи обличје; опширне науке; проницљивог духа; јакога ума; дубокога схваћања и ориђиналног правца. Бистро и вично око може то лако назрети у његовијем: Правнијем обичајима у Словена; Упуству за скупљање правнијех обичаја; Зборнику правнијех обичаја; Прерговору буГарштииа; Инокоштини у Срба и Хрватш\ и т. д. Тражио сам дакле поменути говор, али га нијесам могао наћи; јер до сада није нигдје штампан. Нашавши се љетос у Парнзу са својим поштованијем пријатељем Богишићем, похитао сам. да га замолим, да ми уступи тај свој говор, да га преведем на српски, јер је написан и говорен на руском језику. Али се мој пријатељ, с почетка озбиљно устеза, изговарајући се: да је на брзу руку састављен; да је у њ, тако рећи, набацано; и да има недостатака и празнина; а нема времена, да све то допуни и поправн. Додавши још и то: како су прије десетину година ушле неке мисли о томе предмету у писмо ~пријатељу филологу“, које је штампано у Спљетском Праву бр. 44. Поред свега тога ја не одустах од својих наваљивања, јер сам знао, ако наш писац и о истом предмету наново говори, да свагда има новијех мисли; те ми га најпослије уступи; на чему сам му веома захвалан. Помогло ми је у томе још и то, што у нзвјештају Новога времена и по њему у Браничу има гријешака, које је ваљало исправити, А за то је најбољи начин пријевод и штампање самога говора.