Анали Правног факултета у Београду

С погледом на краткоћу времена, које данас имам на распо ложењу за тај посао, није ми, јамачно, могућс, да дотакнем сва питања о тој стварн; с тога ћу се ограничити на кратки пријеглед питања: о шехничким шерминима у законодавству. Мислим, да ћете бити са whom сложни, да је то питање, колико само по себи врпједно и корисно, толико и по томе, што га до сада није нико научнијем начином засебно разматрао. To he ми послужити за оправдање, што се овдје ограничавам само на неколике кратке биљешке о проматрању чињеница у пзучавању појава, која caw чинпо, н начинима, које сам употребљавао у томе за вријеме својих кодпфикаторских посала у Црној Гори. Ове се опаске могу попуњаватн и нсправљати даљим истраживањпма и припомоћу оннјех лица, које таки послови заннмају. Садашњи црногорски живот вама је, јамачно, добро познат, и лако ћете појмити, од колико је великог замашаја за ону земљу, да народ лако разумије законе. Кад је вриједност тога питања прнзната у државама, у којпма је правна и законодавна радња у великом ступњу развијена; онда је лако појмптп, колико је то вредније за земљу, која добија први пут систематски састављене законе; земљу, у којој нема стручне школе, па н врло мало стручннка, који би их тумачили. А без јаснога разумијевања закона, може ли се користити њима? могу ли се правилно примјењивати? каквијем начином да се избјегну несугласнце закона с другпм изворима права, које неминовно доводе неред (говорим из искуства) у цијелом правном животу земље? и, каквијем начином, да се обезбиједи даље хармонично развијање права у земљи? Мислим, а у томе ћете се и ви са мном сложити, ако кажем, да би одређени законн за Црну Гору, кад их народ не би могао разумјети, били велнка несрећа! и у таком случају боље би било, да земља остане још двјеста година без икаква систематскога законика. Повољно решење тога питања јамачно зависи: од разумне системе законика; од уноса у њ једнога дијела објашњавања; од

По овоме се Богишићеву говору, у којему су нове мисли н нов правац, од велике научне вриједности, може предвидјети, да ће наука у његову законпку за Црну Гору (којн је сад у штампн) бити доведена у потпуни склад: с народнијем и правнијем обичајима; потребама; духом; и у опште животом. А тај нови правац у законодавству и науци може лако пмати великог утицаја и нзван граница нашега народа. Црна Гора у томе је срећнија од својих сестара: Србије, Хрватске и Далмације. Пријевод сам намијенио, по одобрењу пишчеву, српском Бранину, гдје ће битн најприступачнији законодавцима и у опште правницима и филолозима. У Паризу 8. Августа 1887. Н, Дучић архимандрит.

474

Валтазар Богишић - Технички термини у законодавству (стр. 473-492)