Анали Правног факултета у Београду

органичког распоређења предмета; од најпотпунијега склада његовијсх правпла с правилима неписаног права; пт. д. Али се само по себи разумије, да је управо језчк Главно средство за разумијевање закона. И ваља признати, да је навлаш питање о језику у законодавствх јсдно од најтсжих, ако сс жсли. да законик остане: системом. садржајем и обликом на висини науке; и у исто доба, да га народ иотпуно разумије. Постићи то, тијем је трудње, што питање о језику у законодавству у шппте не само није обрађено у теорији, него је његово значењс и у законодавној пракси запемарено. Међу тијем нећу да кажем. да су така питања у теорији била са свијем заборављена. На супрот теоретичари су често напирали на то. да су битна својства закона: простота, јасност и одређеност. Још прије 300 годпна рекао је Бекон (Bacon): „in legibus et edictis ordiuariis, omnia fu si us explicari debent et, ad captum vulgi, tanquam digito monstrari." 1 Монтескије (Montesquieu), доказавшп потребу простоте и одређености, додао је; ~Les lois ne doivent pas elre subtiles, elles sont faites pour de gens de mediocre entendement, elles ne sont point un acte de logique, mais une raison simple d'un pere de faraille. Бентам (Benthain) je такође истакнуо потребу краткоће и јасностиВ Порталис (Portalis) особито истиче јасност, говорећи: „II пе suffit pas, qu'un peuple sac he qu'une loi existe, il faut qu'il en connaisse et comprenne le content!, e'est-a-dire qu'elle soit redigee d'une maniere claire et conforme a la double nature du legislateur et du peuple.“ 4 Савињп (Savigny) говори; o сажетости s и јасностн. 6 Hy, шта управо показују заједничка мишљења тијех великих миелилаца? - To нам показује, какав правац влада у законодавној радњи у опште, кад је трсбало. да таки авторитети истичу те очигледне истинс, како јс иотребно, да народ разумије законодавца. Поред тога, за то што ти писци нијссу ни помишљали, да нам покажу пријеко потребна деталтија и научно утврђена правила, која би се примјењивала у различитијем категоријама случајева? Мјесто општијсх изрека о јасности и одређености било би за кодификатора много потребније знати: има ли какве год разлике у методу за излагаље различнијех група законских правила? и

1 Dc augment, scicntiar lib. VIII, aphor. 68.

2 Esprit dcs lois, liv. XXIX, chap. 16.

3 Revue generate d'un corps complct dc legislation (edit. 1840) chap. 33.

4 Rousset, La science nouvclle I, p. 107.

5 Übcr den Beruf... p. 25.

(S Ibid. p. 159.

475

Валтазар Богишић - Техничкн термини у законодапству (стр. 473-492)