Анали Правног факултета у Београду

управо, која су? каквијем редом и начином излагати правила, која су народу знанија? а каквијем опет она, која му ннјесу добро позната? како, да се излажу конкретнији, како ли апстрактнији појмови? како, да се поступа, објашњавајући правила појединих категорија? и т. д. „II у a deux sciences de droit, вели Порталис, la jurisprudence et la legislation, et Г une ne ressemble pas a Г autre. Кад ce y опште тужи на јадно стање садашње јуриспруденције, као науке, онда треба признати, да је стање њезине сестре законодавне теорије и технике много јадније; барем су у томе оне врло наличне једна на другу. Појмљиво је, да је тако стање науке и законодавне практике имало утицаја на законодавне радње нашега времена у Срба и Хрвата. Те се онај, који се бави кодификовањем закона, ма које српске, или хрватске земље, не може с те стране много користити њиховијем садашњијем законима. To се особито може рећи за језик. Ја мислим чак, да: законик цара Душана, Винодолски закон и Пољички статут надвишују у томе погледу законе садашњега времена. Ти су стари закони, барем у томе погледу, допуштате ми, да се тако изразим, више органички производи; а нови су - више механички.

Међу тијем овај наш увод одведе нас одвећ далеко; вријеме је, да приступимо главној ствари, a то су: технички термини, који нас овдје поглавито забављају. Већ смо видјели, да општој теорији законодавства није пошло за руком, да ријеши чак ни најопштија питања о језику. По томе јасно је, да теоретичари никако нијесу ријешили питања такога стручног предмета, као што су технички термини у законодавству. А од тога зависи највише разумијевање закона. Јамачно би излишно било наводити, како се то находи у Срба и Хрвата. Ипак смо дужни напоменути овдје о једном покушају, који је био учињен, премда случајно, с особитом тобож практичком намјером. У почетку друге половине овога вијека, кад је у Аустрији покренуто питање народности, појавила се потреба, да се на брзу руку састави за сваку од њих правна и управна терминологија. Једна комисија, која је била навлаш одређена за ту ствар, саставила је и издала књигу о томе за Србе и Хрвате; а таксфе и за Словенце с натписом: „Juridischpolitische Tenninologie“ у облику рјечника. У ту су књигу унесени у аз-бучном реду њемачки термини с додатком поред свакога: српских, хрватских и словеначких ријечи, које им одговарају.

476

Валтазар Богишић - Технички термини у законодавству (стр. 473-492)