Анали Правног факултета у Београду

И ако је у тој комисији било неколико најбољих зналаца језика, ипак српске ријечи, које су одговарале њемачким терминима (еквиваленти) особито оне, које нијесу узимате из народнога језика, рађене су механички, које како на брзу руку, не наслонивши се у томе ни на један раније обрађени, научни метод, да би њихов смисао био разумљив народу. У кратко: то је био хитан састав, да се њиме колико год намири потреба, која се тада појавила. Осим тога, у томе су издању изостали многи врло потребни термини. Један између главнијех филолога те комисије лично ми је казивао, да су у њој имали одлучан утицај правници, од којих ни један није имао ни појма о лингвистици; а филологе су сматрали више, као савјетодавце. Из те су књиге издата два извода у Далмацији, у којима су талијански термини замијенили њемачке; јер су у тој покрајини, као што се зна сва законодавна и судска дјела била, а и сада су већином, на италијанском језику. Појмљиво је, да су у тијем изводима недостаци исти, као и у књизи, из које су узети. Није потребно доказивати, да та издања не могу бити ни од какве користи у садашње доба онијема, који се баве законодавнијем пословима у српским и хрватским земљама. Само су оне ријечи у њима подесне, које су непосредно узете из народнога живога језика. Али није никакве потребе да се и те ријечи узимају управо из њих, кад се могу непосредно процрпсти из онијех и сличнијех извора, из којих су их састављачи узели; тијем прије, што се број таких извора за овијех 35 година знатно умножио. По томе је очигледно, да творац закона ваља да ради и у погледу техничких термина и других питања на основу својих властитијех испитивања и правила, која из њих истичу.

Сада прије него пријеђемо на поједине категорије техничких термина, запитајмо, шта се обично назива тијем именом? Почнимо примјерима. Појам о „ствари, која је јамство за исплату дуга“; или о „одношају, који од тога потјече између повјериоца у заложника“; ми то називамо једном ријечју „ залоГ Тако исто и појам о ~року“, који је законом одређен, ако у течају тога времена повјерилац не тражи намир дуга, дужник се ослобођава од тога дуга самијем истеком тога времена; то називамо: ~застара“. Овдје ријечи: ~залог“ и ~з астара“ сачињавају епилог двије, више или мање, дугачке реченице; дакле те ријечи и јесу само технички изрази. Таки термини, као и ријечи у опште, које означавају: ствар, радњу и одношај; стоје у свијем чак и мало обрађенијем језицима.

477

Валтазар Богишић - Технички термини у законодавству (стр. 473-492)