Анали Правног факултета у Београду

Из образложења: Према члапу 361, став 1 ЗОО, застарелост лочшве тећп првог дапа после дана кад је повернлац имао право да захтева нспуљеље обавезе, ако закоиом за поједпне случајеве ипје што друго прописапо. Потраживаље пакиаде проузроковапе штете, према члапу 376, став 1 ЗОО, застарева за трп годпне од кад је оштећенп дозлао штету п за лице које је штету учпннло. Трогодишњп застарии рок за подношење тужбе плл подношеље захтева за обештећење надлежном органу због телеснпх повреда, рачупа се од завршеног лечења, тј. од дапа завршетка оппх медлцлнскнх радњи п захвата којима се лечење фактнчкл сматра завршепим, јер оштећепп тада стиче сазпаље о обпму штете. До тог момепта потражлвање накпаде штете ннје ии доспело, па ни време потребио за застарелост пе можс почетл да тсче. (Врховии суд Србије Pee. бр 530/98, од 10. јуна 1998)

ИЗГУБЉЕНА ДОБНТ 21 Под накнадом изгубљене добипш, у смислу чл. 189, тачка 3 Закона о облигаиионим односима, подразумева се само она добит за коју је извесно да би је оштећени, према редовном Шоку ствари, или према посебним околностима случаја, остварио да није било штетне радње, или пропуштања, с тиш што је шерет доказивања ове штете и њене висине на ошшећеиом. Из образложења: Судовп су погрешно примеипли матерпјалпо право иа одлуку о захтеву за накиаду изгубљене добитп. Наиме, под пакиадом пзгубљене добитл, у смпслу члаиа 189, тачка 3 Закоиа о бблпгацпоипм одпоспма, подразумева се само она добит за коју је извеспо да бп је оштећешг, према редовном току стварп, плп према посебнпм околиостима случаја, остварно да нпје бпло штетпе радље, или пропуштања. с тим што је терет доказинања ове штете п њене висште на оштећеном. To у конкретном случају значп да су тужподн бпли дужни да у изложеиом смнслу докажу постојаље добптп, тачппје, впсок степеп вероватпоће у погледу остварпваља те добпти. а завпсно пзмеђу осталог п од делатности којом се покојпп Јован бавпо (која се врши. пли је била вршена у одузетим локалпма), одпосио од намене за коју би се локалп п сгамбепп простор (уколпко тужпоци имају право и па накнаду штете за стамбенп простор) к.ористшш, п то у целом спорпом иерподу. Међутлм, судовп су спорну накнаду потпупо произвољио одредплп, везујући је, без осаовипх разлога за камату ло стопп од 5% годишље, п то на досуђену накпаду за све впдове стварпе штете. При томе је другостеиеии суд имао у впду п закупнпну која бл се остварлла издаваљем објекта, иако нпје утврђено да бп се објекат, с обзпром на памеиу л старост, лзвесно пздавао у закуп (током свих тих годппа), одењујућп да бп се ола кретала у пзносу од 1.000 повлх дппара, што за период од 47 годпла пзмоси 544.000,00 динара. Досуђена камата за овај период (обрачупата по линеарној методл, без прлппспвања камате главнпцп) пзиоси, пак, 1.545.731,00 новпх дллара, дакле знатно впше. Поред тога, судовл код утврђпваља накнаде изгубљене доблтп нпсу водили рачуна о још једној бптпој чпљеницп: да је Законом о национализацији најамллх зграда и грађевштског земљишта, под условима предвпђешш овпм

514

Судске одлуке - Грађанско право (стр. 493-549)