Анали Правног факултета у Београду

законом, извршепа национализација стамбених зграда н најамиих пословиих просторпја, одпосно пословпих просторпја у стамбеној згради у својшш грађана, па се од дана ступања па снагу наведепог закона тужиоцима не би могла прпзнати накнада изгубљене добнтн, уколнко су објектн за које се тражи ова накнада подлегалп национализацпјп. (Решење Врховпог суда Србије Pee. бр. 4107/97, од 24. денембра 1997)

ШТЕТА ЗБОГ НЕЗАКОНИТЕ ОДЛУКЕ О ПРЕСТАНКУ РАДНОГ ОДНОСА 22 Незаконитом одлуком диашплинске комисије о престанку радног односа, која је поништена судском пресудом, није повређено право личности о коме је реч у члану 200, ст. 1 ЗОО и чија повреда повлачи накнаду нематеријалне штете. Ради се искључиво о повреди права из радноГ односа и о материјалној штети због изостале зараде. Из образложења; У проведеном поступку је утврђено да је дпсциплпнска комнсија туженог предузећа пзрекла тужпоцу дисцпплинску меру престанка радног односа због неоправданог пзостапка са посла. Тужплац је протпв првостепене дисциплпнске одлуке уложпо ириговор, али о приговору нпје одлучено скоро две године. У међувремену, по налогу дпректора предузећа, тужиоцу није дозвољено да улази у круг фабрнке. Против коначне првостепене одлуке коју је потврдпо раднпчки савет. тужилац је покренуо раднп спор и у њему успео, тако да је одлука дпсцишпшске комисије о престанку радног односа понпштепа. Код овако утврђеног чнњеппчног стања, првостепенп суд је стао на становиште да је тужноцу повређено право личностп, тпме што му је онемогућено да уђе у фабрпчкп круг пре коиачностп одлуке првостепеног дисциплппског органа. Окружнп суд је препначпо првостепену пресуду, заузевпга становпште да у конкретном случају, а на оспову чл. 200 Закоиа о облпгациошш одпосима. ие постоји правнп основ за досуђиваље накиаде нематеријалне штете. По оцени Врховног суда, другостепеип суд је правплно применпо матерпјално право када је одбпо захтев којпм је тужилац тражио да му се досуди накнада нематеријалне штете због повреде права па рад и повреде права лнчности. Нажме, одредбом чл. 200 Закона о облигационим одпоспма, повреда права на рад ппје предвнђена као основ за добнјање иакнаде штете. Такође се ие може сматрати да у конкретном случају постојп повреда права личпостп тужиоца, зато што му није био дозвољен улаз у круг фабрике мада одлука о престанку радног односа није постала коначна. Овим поступком је учпљена повреда чл. 100 Закона о радпим односнма, јер се одлука дисцпплинске комиспје ннје могла извршити пре њене коначности. Међутим, у овом случају се не радн о повредп права личности већ о повреди права из радног односа, а накнада пематерпјалпе штете због повреде права из радпог односа пе може се досудпти пошто пије предвиђена одредбама Закона о облигацпопим односнма, нитп некпм другим закопом.

515

Судске одлуке - Грађанско право (стр. 493-549)