Анали Правног факултета у Београду

основнчм принцшшма који се тичу одмеравања штете уочште, чрч чему посебно треба да чма у вчду да је ова чакнада у стварч мчтерчјалча сатисфакччја оштећечоГ која се даје у ичљу ублажавања штетччх чоследчиа. Дтсае, висина чакнаде треба да се креће у Грачииама претрчљеччх повреда, како бч се њоме остварчо ичљ радч кога је установљена ч счреччло њено претварање у неосчовачо богаћење оччЋећеног. Из образложсља; Према стању у сппсима, утврђепо је да је тужнлац бпо у прптвору 59 даиа, рачуиајућп од 17. VI 1988. године, због сумње да је пзвршио крнвично дело прнмање мита, а да је кривичпи поступак који је протшв тужпоца вођек због пзвршеља кривичног дела злоупотрсбе службеног положаја правиоснажно обуставл.си. У време лишеља слободе и покретаља кривпчпог поступка тужилац је имао 40 година и бпо је ванредии професор Природпо-математичког факултета у Новом Саду u директор Инстптута за географију. Као паучпн радипк био је признат на многим универзитетима у Европн. Због прптвора, тужплац јс суспспдован са посла професора п распоређен па лослове документалпсте, где је радпо до маја 1991. годппе, када је поиово изабраи у звање ваиредпог професора. Због прптвора је одложен избор тужиоца у зваље редовног професора, међутим, у марту 1992. годпне тужилац је нзабран у ово зваље, а након тога поиово је изабран и за директора Ииститута за географију. Полазећп од наведених чиљенпца, првостепени суд је стао на стаповшпте да тужиоцу прппада новчана сатпсфакција у впсппи од 50.000,00 дииара, а другостепенн и ревизнјскп суд палазе да правична пакнада треба да изиоси 100.000,00 динара. У захтеву за заштнту закошггости, савезнп државпи тужплац не оспорава основ одговорности тужене за иакнаду нематеријалне штете, алп сматра да у списима не постоје доказп који би оправдали висину накнаде коју су судовп у овом случају досудпли. Впспну иовчане пакладе за иеимовииску штету, у смислу одредбе члаиа 200, став 2 Закона о облигаццоним одиосима, суд утврђује оцеиом зиачаја повређеног добра и пакнаде, пазећи при том да се накиадом не погодује тежњама које пису спојиве са Јвеном прпродом и дрs'штвеном сврхом. Код утврђпвања крптерпјума којн утичу на впспиу ове накпаде суд полазп од пачела правншшстп, прдмерепостп п солидарностп. Истпна, суд је овлашћеп да о допрпносу п настанку штетгшх последица одлучује самосталио, у складу са одредбом члана 223 Заксша о иарничном поступку. Међутим, слобода суда у одлучивању прилпком утврђивања висиие иовчане накпаде иематерпјалне штете пнје апсолутна. Суд је прп том пиак везан остговшш прпнцппима који се тнчу одмераваља штете уопште, при чему посебио треба да има у виду да је ова накнада у ствари материјална сатисфакцпја оштсћспог, која се даје у диљу ублажаваља штетпих иоследпца. Дакле, висипа накпаде треба да се креће у границама претрпљспих повреда, како бп се њоме остварио цпљ радп кога је устаповљена и спречнло њено претварање у иеосковано обогаћеље оштећеиог. У везп са тим, у захтеву за заштиту законитости савезпог државног тужиоца основапо се указује да судовп у побијапим пресудама, иа оспову чињеница којпма су располагали, а у смислу изложених правила о утврђпвању висиие штете, шгсу оправдали висииу пакпаде коју су у овом случају досудили. Ова накнада припада оштсћеиом тужпоцу за душевис болове које трпи због

521

Судске одлуке - Грађанско право (стр. 493-549)