Анали Правног факултета у Београду

закона, те услед терористпчких аката или насиља усмерених па подрпваље југословепског државног уређења, у 1991. годшш иа до 19. маја 1992. одиоспо до повлачења наше војске из Боспе п Херцеговгше, као п да се у ту сврху иредвиде и обезбеде посебпа повчана средства. Образложеље: Велшси број захтева за накпаду штете, које су поднелп припадипцп оружаних снага СФРЈ за штете претршвеие у оружаннм сукобпма и у усло вима пепосредие ратне опасностл, у перподу који се одпоси на 1991. годипу п на 1992. до 19. маја, наметнуо је иотребу утврђшзаља закљ) г чака о условпма од штетне одговорности Савезие Републике Југославпје. Осповно пптање које се у пракш судова поставило јесте питање постојања основа одговорностп Федерадпје, као и облика те одговориостл. Према члапу 218, став 2 Закона о службп у оружашш снагама, који је бпо на сназп током 1991. п 1992. годппе, за штетс иастале у вези са вршењем војпе службе одговара Федерацпја по ошптпм проппсима за иакиаду штете. Тп проппсп садржанп су у Закону о облигацпошм односима, који је устаповпо (члал 154) одговорпост за штету ио основу крпвпце п по основу претпостављепе узрочпостп (одговорност за штету од опаспе стварп п опасие делатиостп). Обављаље војне службе у условлма постојања нспосредие ратне опасиости (перпод од 1. X 1991. до 20. V 1992. годипе) пзискнвало је ангажовање бројплх војшгх формацпја п ратпе тсхлпке, долазпло је до оружаних сукоба и другпх војних активпости. па због тога вршење војпе службе у условима створекпх велпких рпзпка за губитак жпвота л оштећена здравља прппадиика оружаппх спага -чпнп Савезпу Републпку Југославију објектпвпо одшворном за пакиаду тако насталпх штета. Ово због тога што су прнпадшгцп оружанпх сиага војну службу обављали у условима ратпе опасностп, тј. условнма ризпка највећег степеиа по њпхово здравље п жпвот, а у цпљу заштнте Устава, у складу са обавезама прописаним Законом о службп у оружашш снагама. Како је Савезна Републпка Југославпја наставпла нспрскинути субјектпвитст СФРЈ, то одговорност за накнаду пасталих штета лежи на њепој страии. Објективна одговорпост за накнаду штете, установљепа одредбама чл. 173 и 174 ЗОО, није предвиђена за било коју опаспост већ само за ону која се сматра неуобнчајеном л песвакпдашњом; па како је војпа служба у назначеиом периоду обављана уз повећане сшасности за прлпадннке сл}'жбе, тако је вршење службе представљало у суштшш опасну делатност, Стога за штете, па п нематеријалпе, које су претрпелп прппаднлци оружаипх спага у помеиутпм окрлностима, постоји објективна одговорпост Федерацпје, јер је 300 утврдпо претпоставку узрочностп (сматра се да штета потиче од делатиости обављеие у условнма повећане опасностн). Прилпком одлучнвања о внсшш правичие новчапе накиаде за поједпне вндове пематерпјалпе тптете (члал 200 300), суд мора водити рачупа да новчана накпада нематеријалне штете има карактер сатпсфакцпје, која се досуђује оштсћепом због повреде неког од његових иематеријалиих добара. Суд је дужан да у сваком колкретиом случају цени значај повређеног добра за оштећеиог п цпљ којн досуђпвањем иакпаде треба постићи. To зпачи да приликом одређнваља влспие правичле новчане лакнаде за поједнне вндове пематерпјалне штете, слобода суда није апсолутна, јер се суд мора прпдржавати осповлих прплципа који се тлчу одмеравања лакиаде уошпте, алп пстовремено мора иматп у впду чшвенлце које се односс на коикретан случај (зиачај повређепог добра, стелел физичке и дулшвпе угрожеиостп оштсћспог. шггензитет и трајаље претрпљелнх физпчких л ;(ушевних болова и страха, н

523

Судске одлуке - Грађанско право (стр. 493-549)