Анали Правног факултета у Београду

осигурања лнца која по својој природи представља осигураље од одговорностп, те стога пма обештећујућн карактер н уподобљава се са осигурањем цмовпне, тако да се имају применптп општа правпла о послсдпдама иеплаћања премије пз члана 913 ЗОО. Према томе, како оснгуравач због неплаћања премпје пије раскинуо уговор о оспгурању, нпје подпгао тужбу за иаплату премије, нпти се догодио оспгурани случај да бп била могућа компензација - уговор о оспгурању престао је по самом закону након нстека године дапа од доспелостп премије. Ове законске одредбе су од значаја у односпма оспгурања где се премпја плаћа у одређенпм временским размацпма - у одпоспма дугорочпих оспгурања (код којих нпје одређено трајање осигурања, него осигурање траје до раскида уговора), и у односима оспгурања за које је уговорепо да he трајатп впше година (вишегодпшња оспгурања). По одредбама члана 913, став 4 300, у сваком случају уговор о осигурању пресгаје по самом закону ако премија не буде плаћена у року од годниу дана од доспслости. Уговор према томе у сваком случају престаје по самом закону, што зпачп да за наступање ове последпце непсплате премпје није потребна нпкаква пзјава оспгуравача, па ш ппсмено позпвање препорученшм писмом на исплату премије; након протека једпогодншљег рока, последице непсплате премнје у виду престанка уговора наступају аутоматскп. И даље, по ставу 5, члана 913 300, одредбе овог члана ие примењују се на осигурање жпвота. У погледу последица неплаћања премпје постоје велике разлпке између уговора о осигурању живота (што пначе регулшпу помепуте одредбе члана 945 300) п осталнх уговора о оснгурању. Нанме, код оваквпх дугорочних оспгурања (какво је дожпвотно оснгурање) која немају обештећујући карактер (а са пекпм карактерпстпкама уговора о штедњп), осигурапнку се у првпм годинама исплаћује повећан пзнос премије ш кога се ствара одређенп фонд (резерва), а пз њега се покрпва повећање ризпка у каснпјпм годшшма живота оснгуранпка. Математпчка резерва код уговора о оснгурању живота у стварц представља впшак премпје преко реалне цене рпзика која се прпкупља у првпм годпнама оспгурања. На тај начпн осигуранпк плаћа премпју током трајања оснгурања у пстом пзносу, а истовремено добпја пзвесна права на корпшћење средстава која се формпрају. Дакле, кроз каппталпзацпју осигурања, уговарач оспгурања којп је престао да плаћа премпју за оспгурање жпвота не губп ранпје уплаћене премпје, с тим што се сразмерно смањује п обавеза оспгуравача. На оспову изнетог, откуп није могућ код краткорочнпх оспгурања живота у којима се уопште не ствара математичка резерва. Код уговора о дожпвотном оспгураљу, где се прпкупља математпчка резерва, потребно је да се та резерва образовала бар од трп годпшње премпје, јер је иначе незнатна (па ако се сам уговор о оспгурању за даље раскпда, оваква незиатна средства резерве имају да служе за покрпће трошкова оспгуравача у везп са односом оспгурања којп је раскинут). У том смпслу, псплата откупне вредностп полпсе (члан 954 300) представља посебан начин престанка само уговора о оспгураљу живота, ц то оипх уговора о оспгурању закључепих за део живот оспгураиика. Факултатнвност плаћаља премије и последпце неплаћања, предвпђене у чл. 945, ст. 2 и 3 ЗПП, не односе се дакле на осигурање лица од последица песрећпог случаја. Према томе, за случај неплаћања премије код оспгурања

540

Судске одлуке - Грађанско право (стр. 493-549)