Анали Правног факултета у Београду

од последпца несрећног случаја, ие примењују се исте законске одредбе као п за случај нештаћања премпје код осигурања живота. Како се овде не ради о осшгурању жпвота већ о осигурању од последцца несрећног случаја, то се пма сматратп да је уговор о оспгурању, закључен пзмеђу предузећа тужилаца ц правиог претходника туженог, престао по самом закону 16. VII 1991. године, по пстеку годпну даиа од рока плаћања друге рате премије. (Пресуда ВрховноГ суда Србије Рев.бр. 3224/97, од 1. окшобра 1997)

42 Осигураник губи право из уговора о осигурању уколико је у тренутку саобраћајне незгоде био под утшшјем алкохола, дрога шги других наркотика. Из образложења: Дана 6. V 1996. године, тужилад је управљао моторним возилом кад је изгубпо свест услед епилегггичног напада, те изазвао саобраћајну незгоду налетевпш на пешака (оштећеног) који је био на тротоару, наневши му лаке телесне повреде. Правноснажном пресудом општинског суда, тужплац је оглашен крпвпм и изречена му је условиа осуда због кривпчног дела утрожавања јавног саобраћаја из члана 195, став 3, у вези са ставом 1 КЗ PC, уз шречену меру безбедности забране управљања моторним возплом „Б“ категорпје у трајању од две године. У време саобраћајие незгоде, тужилад је био осигуран код туженог од аутоодговорности по основу обавезног оснгурања, за штете причињене трећпм лкцима. На основу утврђеног чнњеничног стања, правилно је у овом случају усвојен тужбени захтев, уз разлоге које у целпни прихвата и Врховнн суд, па не стоје наводи ревизпје о погрешној примени материјалиог права. Наиме, тужилац је по правноснажној судској пресудп, оштећеном исплатно износ од 5.985 динара. Како је он у време саобраћајне незгоде, која је бшш узрок наступања штете, био оспгуран код туженог од аутоодговорности по основу обавезног оспгурања за штете причпњене трећим лицима, то је правилно усвојен регресни захтев и тужени обавезан да тужиоцу изврши исплату износа из изреке пресуде првостепеног суда. Ревизијом се неосновано истпче да је тужилац у моменту саобраћајне незгоде био под дејством лекова који спадају у групу наркотика и дрога, због чега су испуњени услови ш члана 3 Правила туженог, који су саставни део уговора о осигураљу, а према коме осигураник губи право из уговора о освгурању уколико је у тренутку саобраћајпе незгоде био под утицајем алкохола, дрога пли других наркотнка. У поступку вештачења је утврђено да је тужилац био под терапијом лекова из групе тзв. антиепилептичних лекова који не спадају у групу наркотика и дрога. Сем тога, утврђено је да је узрок саобраћајне пезгоде био губитак свести код тужиоца услед епилептичиог напада, односно да узрок није био у поремећају свести услед наркотика и дрога. (Одлука ВрховноГ суда Србије Pee. бр. 1616/98, од 29. априла 1998)

541

Судске одлуке - Грађанско право (стр. 493-549)