Анали Правног факултета у Београду

В. Одабрана места Овде неће бити говора о „најбољим“ деловима уџбеника него о питањима која би, по моме очекивању, могла бити интересантна за читаоце приказа. Реч је о два питања: о појму ствари и објекту права по немачком Грађанском законику (скраћено: BGB), и о савесном стицању својине од невласника. I. Појам ствари и објекта права 1. Излагање о овом питању почиње констатацијом писаца да стварно право садржи норме које уређују односе лица (правних субјеката) према стварима (објектима права). Стога појам ствари има централно место у стварном праву. Водећи рачуна о томе, BGB није одређивање појма ствари и деобу ствари на врсте препустио правној теорији, него је то учинио сам. Он прихвата став римског права и пандектног права из XIX века да се стварно право бави, начелно, само телесним стварима, тј. да су само телесне ствари објект стварних права. Стога ствар дефинише као „телесни предмет“ (§ 90). На тај начин он појам „предмета“ користи као општи појам, који обухвата телесне ствари и права која немају телесно обележје. Писци уџбеника наглашавају да, осим појединачних предмета, објект правног регулисања могу бити и одређене целине или збирке ствари, или чак и целокупна имовина. Сви ти појмови обухваћени су вишим појмом: „објект права“ (стр. 1). 2. Појам ствари одређен је, дакле, пре свега, обележјем ~телесност", а није битно какво је њено агрегатно стање: чврсто, течно или гасовито. Обрнуто речено, појам ствари не обухвата све оно што спада у физичка лица и у права. Проблем разграничења настаје, међутим, код нетелесних предмета. Тако на пример, електрична енергија не третира се као ствар, па је стога њена крађа засебно инкриминисана у немачком Кривичном законику (§ 248с). Међутим, компјутерски програм (Software) може се вредновати као ствар, због тога што је сакупљен на носиоцу података (стр. 2). Интересантно је да BGB (почев од 1, септембра 1990. године) животиње не подводи више под појам ствари, мада за њих важе, аналогно, прописи о покретним стварима (§ 90а). 3. У оквиру појма ствари, BGB нарочиту пажњу поклања подели ствари на непокретне и покретне. И систем Закона управља се строго према тој подели. Осим тога, за разумевање ове поделе значајна је одредба § 93 BGB. По тој одредби, сви деловн који су са ствари тако уско повезани да се један од другога не могу одвојити а да се један или други не поломи или не промени своју суштину (тзв. битни састојци), чини са њом јединство у правном смислу. На пример, у битне састојке земљишта спадају ствари које

561

Schwab/Priitting: Sachcnrecht, Јаков Радишић (стр. 559-568)