Анали Правног факултета у Београду

cy ca њиме чврсто спојене, особито зграде и производи земљишта, док у битне састојке зграде спадају ствари употребљене за њену изградњу (§ 94 BGB). Ствари које су само ради привремених циљева повезане са земљиштем, односно уметнутс у зграду, нису њихови бптни, него привидни састојци (§ 95 BGB). Да ли је у питању прва или друга врста састојка - о томе треба судити према схватању у промету. Тако на пример, каросерија јс битан састојак аутомобила, док серијски произведен мотор или гуме то нису (стр. 2). С друге стране, покретне ствари које нису састојци главне али су намењене да трајно служе њеном економском циљу, и које стоје у одговарајућем просторном односу што одговара тој намени, чнне прнпадак главне ствари (§ 97 BGB). На пример: столице и столови ресторана. канцеларијска опрема управне зграде, возила предузећа за саобраћај, машине индустријског постројења. Припаци имају самосталну правну судбину, независну од судбине главне ствари (стр. 2). 4. Писци he посебно нагласити да појам ствари обухвата искључиво појединачне предмете. Другим речима, сва стварна права постоје само на појединачним стварима (начело одређености или спепијалчтета). Стога се стварноправни послови морају односити на одређене, индивидуалнзоване стварн; паралелизам са дуговима одређеним по роду је искључен. Може се засновати обавеза која се тиче ствари одређене једино по врсти. тј. обавеза да се такве ствари испоруче, али нико не може постати власник стварп која још није индивидуално одређена, односно нндивидуализована (стр. 10). Нису могућа ни стварна права која би се тицала збира или скупине ствари, јер се оне, због њихове заједничке намене, третирају само као економска али не и као правна целина. Напротив, постоји својина само на свакој појединачној ствари која целини прппада. Стога припадност збнру стварн не искључује могућност да правнн положај појединачних ствари буде различит, на пример, да неке од њих буду у својини једнога, а неке у својини другог лнца. Зато, кад се ради о уступању целине, имају се уступити поједпначне стварн. Ни физичко припајање неке стварп целини или збиру не значи да она мора делити правну судбину целине. Ако се, на пример, туђа књига, омашком или намерно, прнпоји некој библиотецн, дотадашња својина остаје непромењена. Пренос својине пли оптерећење целог збира ствари путем једне јединствене радње није могуће. Међутим, збирка стварп може бити предмет јединственог уговора о куповини или уговора о закупу (стр, 11). 5. Писци тврде да су појединачне ствари обухваћене стварним правом не само у своме укупном опсегу, него и у своме променљивом бројном стању. Прн томе се позивају на § 93 BGB. по коме битни саставни делови неке ствари не могу бити предмет засебних стварних права, док могу бити предмет облигационих права. На пример, немогућа је својина различитих лица на деловима исте куће (изузев својине на становима), док се закуп, по правилу.

562

Schwab/Priitting: Sachenrecht, Јаков Радишпћ (стр. 559-568)