Анали Правног факултета у Београду

615

(С)поменик нашем Саши Проф. др Александар Стојановић (1931-1998)

Припала ми је особито тужна обавеза да се у овој прилици опростим од нашега Саше. Тегобно је настојање да се пронађе бар приближна мера реми, али речи у које су уткана и наша заједничка осећања, па и оне неухватљиве помисли. Какво год било, некролошко слово је само некакав бледи одсев најсуморније свакидашњице у којој смо, али понајвише и оних слутњи што сежу до метафизичких сфера, што су се наднеле над људско опстајање и пролазност свега што живот значи. Претворено у штампани текст, оно остаје као најскромнији духотворни споменик, али ипак значајнији и трајнији од најкаменитијих рукотворина. Остаје оно, можда, и као једини поменик у стварном и имагинарном саборишту знамен(ит)их личности које су припадале нашем Факултету. Пре двадесетак дана обавештени смо о коначном Сашином одласку из наше средине. Наизглед уобичајено и достојно, а ипак у понечем дирљиво до дна душе за овај невелик круг Сашиних познаника и најближих пријатеља, који су га доживљавали као најрођенијег. Тога је било још више на самој сахрани. Све беше како то почесто бива, незапажено и скромно, а ваљда по томе и најпримереније, па и најтужније. Тако су већ те неколике видљиве и сирове чињенице текуће свакидашњице претворене у приказање оне превелике суровости што је фатално пратила Сашин ход по мукама током свеживотне странпутице. Чини се, заиста, да му није било (за)дато да се креће поузданим, широким и утабаним тзв. животним путем, већ све некаквим стазама и богазама, што су и њему и свима око њега непознате. Није било тешко прозрети да је Саша спадао у ред необичника, оних личности које се у свему или само у понечему нагласито издвајају. Већ тиме се предодређују за посебно место и нарочиту улогу у својој средини. Такве личности имају нека своја ванстандардна мерила о свему и за све. Нажалост, средина није била ни оспособљена ни подешена за изналажење присталих мерила за таквога Сашу. Ни он сам није довољно познавао себе, а његова средина је затицана у недопустивом одсуству неопходног самоспознања. У томе су они стварни корени неспоразума који су повремено избијали и оптерећивали и Сашу и његову средину.