Анали Правног факултета у Београду

љама (при чему ce више пута понављао податак да се у Француској за дванаест година, од 1983. до 1995, број чланова секти увећао за 60%), више посланика је истицало да је у питању глобални, транснационални феномен и да се против те тенденције мора борити на међународном плану. 1 - Но, у дебати је преовладало мншљење да је за сада довољно користити постојећа средства правне заштите, појачати деловање на информисању и образовању пре свега младих људи, појачати финансијску контролу поменутих организација, али да није потребно уводити неке нове, посебне законске мере. Једини изузетак је био француски посланик РаШег, који је предложио две мере: „скренути пажњу јавног мњења и власти на опасности које долазе од секти, као и препоручити владама да донесу посебне законе, уколико је то неопходно". 16 Главна препрека легислативном реаговању која се појавила у највећем броју дискусија била је везана за немогућност да се прецизно дефинишу секте, тј. за одређивање које су то „добре“ и ~лоше“ секте. По мишљењу великог броја посланика, на тај начин би се могла угрозити слобода вероисповести уопште. Сличност са одговором Владе Републике Србије на посланичку иницијативу за формирање Комисије за праћење рада и деловања верских секти више је него очигледна. Мада су дискусије показивале изузетно висок степен забринутости посланика из различитих земаља, Резолуција је остала прилично умерена у погледу мера које је предложила, највећнм делом због страха да би ново законодавство о том питању могло довести до угрожавања слободе вероисповести верских група и секти које делују у складу са законом. У основним цртама она најпре реафирмише слободу мисли, савести и верског убеђења, a потом позива земље чланице да обезбеде ефикасније коришћење постојећих правннх прописа н инструмената на националном нивоу, како би се заштитила „слобода и приватност појединацаф као ида прецизније утврде да ли су њихове управне, фискалне н кривичне одредбе адекватне да спрече нелегалне активности култова и секти. Уз то се чланице позивају на бољу међусобну сарадњу и размену информација о тим појавама. Тако је 1996. године остављен известан простор за реаговање кроз законодавство, али је јасна интонација да акценат треба да буде на примени већ постојећег националног права и правосудних механизама. Но, и пре доношења ове резолуције, један број земаља је прилично енергично реаговао у појединим случајевима. Тако је Велика Британија забранила извесном Ван Дину из Холандије улазак на своју територију, јер је био познати члан секте сајантолога, чиме је угрожено друго елементарно људско право загаран-

15 Debates of the European Parliament, No. 4 —476. 28. 2. 1996.

16 Debates, No. p. 33.

354

Сима Аврамовић, Верска слобода и њена злоупотреба (стр. 346-364)