Анали Правног факултета у Београду

2. No one shall be subject to coercion which would impair his freedom to have a religion or belief of his choice. 3. Freedom to manifest one's religion or belief may be subject only to such limitations as are prescribed by the law and are necessary to protect public safety, order, health or morals or the fundamental rights and freedoms of others. “ Мада je сада већ била извесно изражена тенденција да се право на промену верског убеђења мање потенцира у односу на право на остајање при постојећем верском ставу, остало је и даље нејасно да ли је на овај начин отворена могућност забране прозелитизма и његовог евентуалног кажњавања унутрашњим законодавством. Јер, иако слобода на прозелитизам није експлицитно поменута, чињеница да је опстала формулација о слободи јавног манифестовања верског убеђења, у основи и даље значи могућност да се под тим подразумева и „агитовање" за своју веру. Наравно, истовремено је неспорно да је право на промену верског убеђења недирнуто, иако није више тако јасно истакнуто, као и да би било каква забрана или негативна последица у односу на појединца који би променио веру (апостасија - ~отпадништво“) у унутрашњем законодавству била недозвољена. Спорно је једино да ли право на јавно манифестовање свог убеђења укључује и право да се оно намеће другима. Једина земља Европске заједнице која је тај про блем експлицитно разрешила јесте Грчка: својим уставом је изричито забранила прозелитизам. 13 С обзиром да је, нарочито протеклих деценија, дошло до наглог јачања активности појединих верских група и секти на придобијању присталица на различите, не увек прихватљиве и дозвољене начине, као и до друштвених последица које су постајале све озбиљније и масовније, у последњих неколико година питање злоупотребе права на слободу вероисповести почело је да се актуелизује и на међународном плану. Тако је 29. фебруара 1996. године Европски парламент донео Резолуцију о култовима у Европи, у којој је много јаснији покушај да се супротстави злоупотребама слободе вероисповести. 14 Дуга дискусија која је всфена у Европском парламенту пре усвајања овог документа, указала је на сву драматичност проблема, чак и на помало панично реаговање извесног броја посланика. Поред осликавања стања у својим зем-

13 Устав Грчке из 1975. годнне, чл. 13, параграф 2. ПрОзелитизам је у Грчкој третиран као крнвично дело још од 1938. године, када је о томе донет закон у време прилично недемократског режима Метаксаса (1933/1938). За прозелитизам су биле предвиђене строге казне - затвор, новчане казне, полицијски надзор, као и протеривање из земље у случају странаца. У Уставу из 1952.г. прозелитизам је био дефинисан као дело које је уперено протнв православља, a no Уставу из 1975. годнне он се односи на заштиту свих верских уверења.

14 Resolution on culls in Europe, No. C 78/31.

353

Сима Аврамовић, Верска слобода и њена злоупотреба (стр. 346-364)