Анали Правног факултета у Београду

претпостави једна дужност вишег степена која би ce састојала y изјашњавању.

Савремено право не прихвата 8 начело: „Ко ћути сматра ce да ce слаже“, па по правилу ћутање понуђеног не доводи до закључења уговора, 9 чак ни y случају да je понудилац y својој понуди изричито навео да ће ћутање понуђеног сматрати прихватањем. 10 Наведено правпло проглашено je и y Закону о облигационим односима, a прихваћено je као опште начело и y другим правним системима y упоредном праву.

Ипак, подозривост права према ћутању није апсолутна. Постоји готово општа сагласност да правило о тзв. ћутању администрације представља значајно достигнуће демократије и права. Оно на једној штити грађанина од дискреционе власти управе, a на другој страни тера управу да ce изјасни о захтеву грађанина и да своју одлуку образложи. Уколико управни орган y одређеном року не донесе решење по молби грађанина сматра ce да ce са њом сагласио. На тај начин правни систем штити грађанина од дпскреционе власти управе.

И позитивни прописи 11 y области грађанског и привредног права, као и судска пракса, ћутању неретко признају улогу прихватања. Када je реч о посебним околностима или о посебној природи посла, понуђени je дужан да ce изјасни, тј. да изречно одбије понуђени уговор чије закључење не жели. Дакле, дужност изјашњавања ћутање претвара y слагање. „Qui tacet consentira videtur übi loqui debuit ac potuit.“

ЋУТАЊЕ HE ЗНАЧИ ПРИХВАТАЊЕ

Ћутање само за себе узето не изражава ништа. 12 Отуда када ce посматра изван околности које га окружују оно није ни знак за прихватање нити представља одбијање. Ћутање стоји између ова два начина испољавања воље као треће неутрално exalte и њему ce не може приписивати ниједно од наведених обележја понашања.

8 Упоредити: С. Перовић, Облигационо праоо, стр. 259. 9 Члан 42. ст. 1. Закона о облигационим односима. 10 Члан 42. ст. 2. Закона о облигационим односима. 11 Упоредити: С. Псровић, op. du, стр. 260.

12 Р. Godé, op. cit., стр. 182, n° 165.

М. Орлић, Ћутање понуђсног као знак пристајања прсма ЗОО (стр. 5-54)