Анали Правног факултета у Београду

другом да извршава његове налоге за обављање одређених послова или: б) о лицу y чију пословну делатност спада вршење таквих налога. 2У Кад ce овако протумачи ст. 4. чл. 42. Закона мора ce учинити и корак даље, па рећи да je y чл. 750. Закона предвиђено да ce y случају неодговарања на понуду налога, даје накнада за уговорну, a не деликтну штету.

На овом месту размотрићемо само оне наводе из поменутог мшпљења који ce односи на ст. 4. чл. 42. Закона. О чл. 750. Закона биће речи доцније приликом разматрања уговора о налогу.

На непотпуност одредбе из ст. 4. указано je y време док je исто правило било садржано y Узансама. Још тада je истицано да ce y узанси 35 као услов тражи само да извршење налога спада y пословну делатност понуђеног, али да тај услов није довољан. Уколико ce изостави други услов (постојање устаљених пословних односа), онда би лица која извршавају налоге као своју пословну делатност била дужна да без престанка одбијају понуде налога које стално притнчу, да ce њихово ћутање не би протумачило као прнстајање. Такав захтев постављен предузећима и појединцима који ce баве оваквим услугама био би претерано тежак. 30 Отуда схватање да оба става Узансе треба тумачити као целину те да je постојање пословних односа између понудиоца и понуђеног неопходан услов да би ce ћутање потоњег могао сматрати за прихватање налога - понуде.

Да наведене одредбе треба схватити као целину показује и искуство упоредног права. Особито je важно указати на правпла немачког права која су пзгледа y овој области послужила за узор решењима из узансе 35. У Немачком грађанском законпку нема одредбе општијег карактера која би ce односила на ћутање. Али ce зато једно релативно широко и обухватно правило (које je могло утицати и на решења y нашем праву) налазп y Немачком трговачком законику. Оно гласн:

„Када трговац чија ce делатност односи на старање о пословима за трећа лица, добије предлог (Antrag) за обављање таквог посла од лица са којим ce налази y пословној вези, дужан je да на њега одговори без одуговлачења; његово ћутање важи као прихватање понуде. Исто важи и ка-

29 М. Драшкнћ y Б. Благојевић, В. Круљ, Коменшар Закона о облигаииошш односима, стр, 148.

30 Упоредити: Александар Голдштајн, Приаредно уговорно ираво, стр. 161.

М. Орлић, Ћутање понуђеног као знак пристајања према ЗОО (стр. 5-54)