Анали Правног факултета у Београду

вољством, уверен да чини добро. Чинио je добро јер другачије није знао.

Није чудо пјто су многи волели да буду с Драгашем и по ред Драгаша. Његов гостољубиви дом je, не само на славу Ђурђиц, често био пун гостију као код Јаше Продановића неколико дана касније како описује Слободан Селенић y роману Очеви и оии. Нисам одлазио код Денковића али, срећући га код других заједничких пријатеља, верујем да његови гости нису били нн лицемерни ни бахати као неки Јашинн нити je Драгаш био Јаша. Није могао да буде јер није био ни оштар на језику, ни политичар нити члан било које политичке странке иако су многи желели да га виде y својој средини, на својој страни, y својој странци. Драгаш je имао свој став према свима и према свему али га није износио па je тиме, свесно или несвесно, стварао уверење да je „њихов”, y сваком случају политички безопасан. Мало ko je схватао да ce не може поткупити човек који уме да слуша и да ћути. To су донела тешка искушења наше политичке стварности која су имала своје корене y нашој политнчкој прошлости, нарочнто y нашим јужним крајевима који су дуже од осталих били под туђинском влашћу. Људи из тнх крајева дуго трпе и носе бол y себи a када им прекнпи проговоре. To je Драгаш показао још y својим младим годинама.

3. ПОЛИТИЧКИ СТАВОВИ

Када je био млађи Драгаш je умео не само да лепо пева y хору „Обилића” (заједно с Ннколом Стјепановићем) већ и да п те како проговори. Скоро je невероватно да je човек као Драгаш каквог смо га познавали могао да оштро нападне многе поступке власти y Македонији које je приписао „готово свим политнчким режимима”, тј. државн за коју каже да ce претворпла y „бирократску установу y којој појам одговорности готово није нн постојао”. 5 Али учинпо je то на себи својствен начин, с много опреза али и оданостн демократијн и потребама ~малог човека”. Није ли то утицало на опредељивање за тему докторске дисертације?

Д. Денковић, Неколико наиомена о Јужној Србији, „Народни кадар Наиред за годину 1940”, Бсоград, 1940, стр. 143.

270

М. Милојевић, Haul Драгаш Денковић (стр. 266-274)