Анали Правног факултета у Београду
нуђени налог прихваћен. Правило ce односи на службенике y судовима (huissiers de justice), адвокате којима je наложено да поднесу тужбу, као и на бележнике (notaires) којима je наложено да овере и региструју уговор о преносу права својине на непокретности. Француски Касациони суд je овако исказао поменуто схватање: „Службено лице коме су упућени списи о неком правном послу, y оквиру послова којима ce оно бави, дужно je да одбије понуђени налог уколико неће да га прихвати; његово ћутање повезано са пријемом списа ствара претпоставку о прихватању која ce може оборити само доказивањем да je налог одбијен." 60
И y нас има схватања да ћутање будућег налогопримца треба сматрати као закључење уговора a не само као основ одговорности за проузроковану штету. 61 У том погледу особито ce истичу правни пнсци који ce баве привредним правом: ~Иако ово правило изричито не произлази из овога члана јер ce конституише одговорност за штету налогопримца, a остаје отворено питање да ли уговор о налогу постоји или не постоји, сматрамо да за потребе пословне праксе овај члан треба шире тумачити y напред наведеном смислу, тј. да ce сматра да ce не ради о одговорности налогопримца на основу закона, због тога што није без одлагања одбио да прихвати извршење налога налогодавца, него да je y конкретном случају реч y ствари о прећутном закљученом уговору о налогу и да налогопримац не нспуњава своје уговорне обавезе из уговора о налогу, па да ce самим тим ради о његовој доцњи. Када je налогопримац y доцњи са извршењем својих обавеза из уговора о налогу, налогодавац може да захтева накнадно извршење обавезе из уговора и накнаду штете због задоцњења y извршењу уговорних обавеза." 62 Слично je н ово схватање; „У оваквим ситуацијама ce претпоставља да ако налогопримац није без одлагања одбио добијени налог, да га je прећутно прихватио те да je уговор о налогу закључен. Овако правило je важило до доношења Закона о облигационим одно-
60 Одлука Касационог суда, Civ. 9 mars 1837, Journal des Audiences 1837. 1. 206, наведено према: Р. Godé, op. cil., стр. 202 фуснота 2.
Ј, Барбић, Склапање угооора, стр. 83; С. Цигој y Б. Благојевић, В. Круљ, Коментар Закона о облиГапионим односчма, II књига, 2. издаше, стр. 1686; М. Трајковнћ, y С. Псровић, Д. Стојановић, Коментар Закона о облшаииончм односима , II књига, стр. 550; Супротно: S. Cigoj, Komentar ohligacijskih razmerij, knjiga IV, стр. 2163.
62 C. Царић y Б. Благојевић, В. Круљ, Коменшар Закона о облиганчоним односима, II књига стр. 1686.
36
М. Орлић, Ћутањс понуђсног каа знак пристајања прсма ЗОО (стр. 5-54)