Анали Правног факултета у Београду
сима из 1978. год. на основу општих узанси за промет робом из 1964. год. Међутим, y овом члану није изричито наведено ово правило, с обзнром да je дефинисана одговорност налогопримца за насталу штету, те je отворено питање да ли уговор о налогу постоји или не постоји. Мишљења смо да je за потребе пословне праксе неопходно шпре тумачење овог члана и да треба сматрати да ce не ради о одговорности налогопримца због тога што није одбио добијенн налог без одлагања, већ да je y питању прећутно закључен уговор о налогу и да ce ради о доцњи налогопримца y извршавању обавеза из уговора о налогу. У овом случају налогодавац има право да захтева накнадно извршење обавеза из уговора о налогу и накнаду штете проистекле из задоцњења налогопримца да изврши обавезе из уговора о нало гу.“ АЗ Треће гледпште почива на нешто другачијим разлозима, али je y основи исто: „Не може ce овдје радити о накнади штете због тога што није отклоњено склапање уговора. Ако понуђени не одбије понуду, уговор je склопљен, a штета може настати само онда ако понуђени касније не испуни обавезе које произлазе из уговора, тј. из налога y коме ce одређује које послове треба обавити. Ради ce, дакле, о накнади штете због повреда уговора, a не због тога што он није склопљен. Стога ce накнађује позитивнп уговорни интерес, a не негативни који би дошао y обзир кад би ce радило о одговорности за штету изазвану y предуго ворној фази (culpa in contrahendo), како би то произашло из непрецизне формулације чл. 750. Закона. To je за налогодавца знатно повољније." 64
Укратко присталице схватања да je уговор закључен ако налогопримац не одбије налог, наводе ове разлоге: а) формулација члана 750. Закона о облигационим односима je непрецизна; б) услед тога (непрецизности) ћутање налогопримца треба шире тумачити; в) шире тумачење значи да je уговор закључен; г) одговорност за штету je уговорног карактера a не због тога што би закључење било осујећено; д) главни разлог представљају потребе пословне праксе; ђ) помоћни разлог je да je наведено решење знатно повољније за налогодавца.
б. Кришика. - Примедба да je формулација члана 750. Закона о облигационим односима непрецизна, једноставно, не сто-
63 М, Трајковић, ibidem.
64 Ј. Барбић, op. cil, стр. 83-84,
37
М. Орлић, Ћутање понуђеног као знак пристајања прсма ЗОО (стр. 5-54)