Анали Правног факултета у Београду
захтевало да већина за фундаменталне одлуке буде квалификована. 15 Тако је спречена „тиранија мањине над већином“ али је омогућена „тиранија већине над мањином“.
Промене у компанијском праву су за последицу имале увођење права несагласних акционара. Тим правом се акционарима компензује губитак права вета који су до тада имали. 16 Поједини акционар више нема право да спречи фундаменталну корпоративну промену коју подржава већина, али зато има право да иступи из друштва уз обавезу друштва да му накнади вредност његових акција. To је традиционално објашњење којим је правдано увођење института права несагласних акционара, које је у том тренутку одговарало стварности. 17
У том периоду је најпроблематичније било оправдати правне последице статусне промене припајања, услед којих акционарима друштва припојеника (друштва преносиоца) престаје то својство, а они постају акционари друштва припојиоца (друштва стицаоца). Имајући у виду да се та одлука доноси квалификованом већииом, мањински акционар припојеника може постати акционар припојиоца против своје воље. 18 Да ли је такав исход у складу са основним постулатима права својине? Ако је једно лице уложило капитал у куповину акција друштва А, може ли га воља већине натерати на постане акционар друштва Б? У стварном праву је незамисливо да једно лице, које има право својине на компјутеру, буде приморано да се одрекне својине на компјутеру у корист својине на музичком стубу. Могуће је да се то лице убеди да прода свој компјутер или да га размени за музички стуб, али није могуће да се оно принуди на размену. Традиционално компанијско право је на сличан начин посматрало право својине на акцијама и право својине на другим стварима и правима, те као што није била дозвољена размена ствари без сагласности власника, тако није била дозвољена ни принудна размена акција. 19 Право несагласних акционара је фаворизовало право својине у односу на већинско одлучивање, односно примат је давало индивидуалним спрам колективних вредности. 20 Имајући у виду да су устави
15 G. S. Geis, 1642; М. Siegel (1995), 93. Наравно, акционарска друштва имају опцију да се интерним акгима врате на принцип једногласности, што је замисливо само у друштвима са малим бројем акционара. Вид. М. Siegel (1995), 93.
16 Hideki Kanda, Saul Levmore, „The Appraisal Remedy and the Goals of Corporate Law“, UCLA Law Review 32/1985, 434; M. Siegel (2011), 93-94.
17 O неадекватности тог објашњења y модерним условима више вид. М. Siegel (1995), 93-94.
18 На тај начин је акционар натеран да инвестира у ново друштво. Вид. Peter V. Letsou, „The Role of Appraisal in Corporate Law“, Boston College Law Review 39/1998,1122.
19 Више вид. Bayless Manning, „The Shareholder’s Appraisal Remedy: An Essay for Frank Coker“, Yale Law Journal 72/1962, 246.
20 Упор. J. E. Magnet, 102.
10
Анали Правног факултета у Београду; година LXV, 3/2017