Анали Правног факултета у Београду

ним акционарима гаранција је да већински акционари неће покушавати да присвоје богатство које припада мањинским акционарима, већ да ће приликом предлагања крупних промена у друштву имати у виду првенствено максимизирање вредности друштва. На тај начин посматрано, право несагласних акционара смањује вероватноћу корпоративних промена које воде умањивању вредности. Професор Фишел то право разуме као прећутну одредбу оснивачког акта акционарског друштва која претпоставља да се скупштинском одлуком увећава вредност свих акција. За разлику од већине аутора, који су до тада право несагласних акционара сагледавали у ex post перспективи, тј. након најаве корпоративне промене, Фишел се фокусира на улогу тог права ex ante, тј. пре најаве корпоративне промене. Такође, он то право не посматра само из угла мањинских (несагласних) акционара, већ из угла свих акционара.

Професори Хидеки Канда ( Hideki Kanda) и Саул Левмор {Saul Levmore) развили су три објашњења права несагласних акционара. 34 Прво објапгњење је познато под називом „инфрамаргиналност“ ( inframarginality ). Оно се везује за чињенице да акционари различито вреднују своје акције и да тржипша цена може бити испод просечне цене коју акционари приписују својим акцијама. Из тога Канда и Левмор закључују да правична цена која се плаћа несагласним акционарима може да заштити инфрамаргиналне процене акционара. Основни проблем овог објашњења је у томе што није јасно због чега законодавац треба да заштити те процене и на који начин би се одредила цена акција која уважава различите инфрамаргиналне процене. За друго објашњење професори Канда и Левмор користе термин reckoning, који би се могао превести као утврђивање, процена, израчуиавање и сл. Превасходно се мисли на потребу акционара да врше надзор над радом чланова управе. Процена учинка је посебно значајна у случају када друштво намерава да предузме значајне корпоративне промене јер тада наступа конфузија у поступку надзора. Управо гарантовање права несагласних акционара представља институт који омогућава да се изврши евалуација претходног учинка, која ће представљати основ за будућу евалуацију. Коначно, треће и најзначајније објашњење које нуде професори Канда и Левмор, тиче се поступка откривања информација {discovery). Чињеница је да интереси чланова управе и акционара никада нису потпуно усклађени, а фундаменталне корпоративне промене управо наглашавају ту разлику. Оне креирају амбијент у коме је већи потенцијал за преварно и незаконито поступање чланова управе. Уместо да преговарају са циљем да обезбеде што повољније услове за своје акционаре, чланови управе ће у значајном броју случајева водити рачуна доминантно о својим интересима (задржавање постојећих позиција, обећање ви-

34 Више вид. Н. Kanda, S. Levmore, 429-473.

13

Мирко Васиљевић, Вук Радовић (стр. 7-27)