Анали Правног факултета у Београду

цуски Грађански законик 8 познаје и новацију са променом дужника и повериоца 9 , што представња једну од основних разлика у односу на наше 10 и нека друга савремена законодавства, можемо се још једном уверити да су по овом питању мишљења у правном свету различита и да се често налазе раздвојена у погледу самог појма и суштине новације.

2. ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ

2.1. Римско право. - Поглед на историјски развој новације може допринети свестранијем разумевању њеног идентитета и улоге коју она има у савременом праву. Стога, треба поћи од појма и развоја новације у римском праву, тим пре, што је новација у римском праву имала шири домен примене у односу на многа савремена законодавства европске породице права. To се односи пре свега на околност да је новација у римском праву, између осталог, подразумевала и могућност да се њеним оквирима обухвате, не само промене предмета и основа облигације, већ и промене у личности субјекта једног облигационог односа, а што је и схватање француског Грађанског законика и француске правне доктрине. 11

Када је реч о новацији и њеном развоју у римском праву, треба рећи да постоје бројне интерпретације, почев од форме новације,

8 Уредба (Ordonnance) бр. 2016-131 од 10. фебруара 2016. садржи значајну реформу уговорног права француског Грађанског законика из 1804. године. У овом делу Законика извршене су измене и допуне у више од 350 чланова, са мотивом усагаашавања Законика са савременим потребама у области облигадионих односа. Реформа није извршена у парламентарној процедури, већ поменутом Уредбом са зашнском снагом која је стутшла на снагу 1. октобра 2016. Огапирније вид. Thibault Douville et al., La reforme du Droit des contrals Commentaire article par article Ordonnance du 10 fevrier 2016 portant reforme du droit des contrats du regime general et de la preuve des obligations , Gualino editeur, Lextenso editions, 2016.

9 Француским Грађанским закоником, пре реформи из 2016, било је предвиђено да се новација врши на три начина: 1. кад се дужник повериоцу обавеже на нов дуг, који долази на место старог, који је угашен; 2. кад нов дужник ступи на место старог, кога је поверилад ослободио; 3. кад новим уговором нови поверилад ступи на место старог, према коме је дужник ослобођен (чл. 1271). Одговарајуће правило усвојено након реформи Законика, предвиђа да до новације може доћи на основу супституције обавезе између истих страна, на основу промене дужника или на основу промене повериоца (чл. 1329, ст. 2). Коментар важећег решења, вид. Т. Douville et al ., 322 и даље.

10 Наш Закон о облигационим односима (чл. 436-450) промену субјеката у једном облигационом односу не сматра новацијом, већ или цесијом (промена на страни повериоца) или преузимањем дуга (промена на страни дужника).

11 У том смислу опширније вид. F. Terre, Ph. Simler, Yv. Lequette, 1309-1310; G. Marty, P. Raynaud, 841, 842; M. Planiol, G. Ripert, 198; J. Carbonnier, 2502-2503.

170

Анали Правног факултета у Београду; година LXV, 3/2017