Анали Правног факултета у Београду

бити анализирана управо два поменута питања (упућивање предмета са једне инстанце на другу и заштита у случају да таква пракса доведе до кршења права на суђење у разумном року) и то на примеру управних поступака у Републици Србији. Пажња је усмерена на органе управе јер у њиховом поступању, осим у неколико ограничених изузетака, не постоји забрана вишеструког поништавања одлука приликом разматрања жалби. При томе, реч је о поступцима у којима се остварују бројна права која могу бити од егзистенцијалног значаја за појединца.

У раду ће најпре бити анализиран члан 6 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (даље: Европска конвенција) и релевантна пракса Европског суда за људска права (даље: Европски суд), и то превасходно са циљем утврђивања обима заштите коју Европски суд пружа у управним поступцима и у случајевима вишеструког укидања одлука. У раду је показано и како домаће право настоји да спречи повреде права на суђење у разумном року. Приликом анализе Закона о заштити права на суђење у разумном року, 2 који је ступио на снагу 1. јануара 2016. године, уведена решења упоређена су са праксом Европског суда и Уставног с)да Србије. Показано је да тај закон, у пошеду управних поступака, гарантује мању заштиту права на суђење у разумном року од оне коју пружа Европски суд и коју је Уставни суд пружао у поступцима по уставним жалбама - правном леку који је, у домаћем праву, донедавно представљао једини вид заштите у случају повреде права на суђење у разумном року.

Будући да је Србија недавно добила нови Закон о општем управном поступку, 3 у раду ће бити дат осврт ина поступак усвајања тог прописа, који је представљао пропуштену прилику да се отклони озбиљан недостатак у пракси управних органа. Иако је Радна верзија Нацрта закона о општем управном поступку 4 предвиђала забрану поновљеног укидања одлука, такво решење није усвојено. Како би се утврдила озбиљност тог пропуста, анализиране су одлуке Уставног суда Србије којима је, у периоду од 1. новембра 2015. до 1. априла 2017. године, утврђена повреда права на суђење у разумном року у управним поступцима. Пракса Уставног суда потврдила је да је један од најчешћих узрока неразумне дужине управних поступака управо сукцесивно враћање предмета на поновно разматрање.

1 Вид. Svetlana Orlova v. Russia, Европски суд за људска права, представка бр. 4487/04, пресуда од 30. јупа 2009, пар. 4с7.

2 Закон о заштити права на суђење у разумном року Службени гласник PC, бр. 40/2015.

3 Закон о општем управном поступку, Службени гласник PC, бр. 18/2016. Закон је ступио на снагу 9. марга 2016, а примењује се од 1. јуна 2017, осим чланова 9, 103 и 207, који су почели да се примењују 8. јуна 2016. године.

4 Радна верзија Нацрта закона о општем управном поступку достутша је на http://www.mpravde.gov.rs/sekcija/53/radne-verzije-propisa.php, 1. алрил 2017.

189

Милијана Трифковић (стр. 188-206)