Анали Правног факултета у Београду

по себи, указивати на недостатак у правном систему тужене државе. To становиште потврђује одлука у поступку Светлана Орлова против Русије. О праву подноситељке представке одлучивано је у шест наврата пред две различите инстанце у унутрашњем поретку. Европски суд је нашао да је одуговлачење превасходно узроковано налозима да се предмет поново испитује пред првостепеним судом. Истакнуто је да се право појединца да о његовом захтеву буде одлучено благовремено потпуно обесмишљава уколико домаћи судови у више наврата испитују предмет и пребацују га с једне инстанце на другу, чак и ако укупна дужина поступка не делује прекомерно. 11

У предмету Цветковић против СрбиЈе 12 потврђено је становиште да поновљено разматрање једног предмета после враћања на нижу инстанцу може само по себи открити озбиљан недостатак у правном систему тужене државе. У том поступку донето је укупно 14 одлука, 13 а вишекратно разматрање предмета допринело је томе да је поступак у тренутку доношења одлуке Европског суда трајао 17 година. Утврђена је и повреда чл. 13, у вези са чл. 6, ст. 1 Конвенције, због тога што у релевантном тренутку, према домаћем праву, подносилац представке није имао на располагању делотворан правни лек у погледу дужине поступка. 14

За питања која ће овде бити размотрена и за примењивост чл. 6 Конвенције на управне поступке изузетно је значајна пресуда у предмету Божић против Хрватске. 15 ’ 16 У том поступку, управни органи су донели седам одлука, при чему нису увек поштовани законски рокови. Суд је закључио да је продужени карактер поступка само делимично био резултат тога што ти органи нису донели оддуке на време. Према мишљењу Европског суда, главни узрок одушвлачења био је процесни недостатак у правном систему који

11 Svetlana Orlova v. Russia, nap. 47.

12 Cvetkovic v. Serbia, Европски суд за људска права, представка бр. 17271/04, пресуца од 10. јуна 2008. Уставни суд Србије се, у поступцима у којима је утврдио повреду права на суђење у разумном року због вишекратног разматрања предмета, често позивао управо на одлуку Европског суда у предмету Цветкоеић протие Србије, као и на одлуку у случају Паелиушнетс против Украјине (Р avlyulynets v. Ukraine, Европски суд за људска права, представка бр. 70767/01, пресуда од 6. септембра 2005).

13 Cvetkovic v. Serbia, nap. 10.

14 Ibid, nap. 59.

15 Bozic v. Croatia, Европски суд за људска права, представка бр. 22457/02, пресуда од 29. јуна 2006.

16 За више детаља о тим случајевима вид. Marija Kriletic, Odlucivanje и razumnom roku u upravnim stvarima prema praksi Europskog suda za ljudska prava, Upravno pravo - aktualnosti upravnog sudovanja i upravne prakse, Inzinjerski biro d.d., Zagreb 2007, доступно на; http://www.upravnisudrh.hr/ radovi.html, 1. април 2017.

191

Милијана Трифковић (стр. 188-206)