Анали Правног факултета у Београду

управним властима и да се период током којег је поступак вођен пред органима управе узима у обзир приликом процене дужине поступка. У образложењу Закона о заштити права на суђење у разумном року, као један од циљева тог прописа наведена је потреба да се смањи број притужби Европском суду за повреду права на суђење у разумном року. Међутим, недостаци који су овде описани могли би да доведу до супротног ефекта због кашњења у поступцима пред управним органима. Да би се такав исход спречио, потребне су измене Закона о заштити права на суђење у разумном року или измена становишта Врховног касационог суда, према којима се трајање управног поступка пре покретања управног спора не урачунава у 3'купно трајање поступка. Друга могућност је да правно средство у таквим случајевима буде уставна жалба, на основу чл. 82, ст. 1 Закона о Уставном суду - због непостојања друшг делотворног средства. Предложено решење чини се нужним како би се повреде у тој области исправљале у домаћем правном систему, уместо пред Европским судом.

Осим што је неопходно обезбедити ефикасну заштиту у случају да већ настану повреде права на суђење у разумном року пред органима управе, подједнако је важно спречити настајање нових повреда. Стога је нужно изменити правила поступка која очигледно доприносе учесталости таквих повреда. Иако се забрана вишекратног укидања одлука по жалби може учинити превеликим оптерећењем за другостепене управне органе, очигледно је да је такво решење неопходно јер је у пракси обесмишљена одредба којом се другостепеним органима оставља слобода да сами процењују колико је пута оправдано враћање предмета на поновни поступак. Околности као што су недовољан број извршилаца у другом степену 64 не могу бити разлог да се и даље одгађа увођење забране вишеструког укидања одлука. Јер државе уговорнице Европске конвенције морају да организују свој правни систем на такав начин да свакоме гарантују право на остваривање грађанских права и обавеза у разумном року, а преоптерећеност њених органа или судова не ослобађају је те обавезе. 65

64 Такав аргумент је могао да се изнесе и у погаеду судова, па се ипак показало да је могуће увести обавезу другостепених судова да сами пресуђују ако је у истом предмету пресуда већ била укинута у поступку по жалби.

65 Тако, према мшпљењу Европског суда, хронична пренатрпаност предметима није ваљано објашњење за прекомерно одгађање поступка. Вид,, на пример. Hie v. Serbia , Европски суц за људска права, представка бр. 30132/04, пресуда од 9. окгобра 2007, пар. 86 и 87.

203

Милијана Трифковић (стр. 188-206)