Анали Правног факултета у Београду

докази служе најпре јавном тужиоцу да донесе одлуку о (не) подизању оптужнице, а затим уколико оптужница буде подигнута и потврђена, ти исти докази биће коришћеии на главном претресу ради утврђивања чињеничног стања на коме се заснива пресуда. Са аспекта окривљеног тј. лица против кога се води, истрага је значајна јер се у тој фази окривљеном намећу одређене обавезе попут обавезе доступности, обавезе да се одазове на позив органа поступка, обавезе да обавести орган поступка о промени адресе пребивалишта или адресе боравишта итд. Такође, отпочињањем истраге окривљеном се ограничавају Уставом зајемчена основна људска права и слободе, као што су слобода кретања, неповредивост стана, право на слободу и безбедиост, a то је последица одређивања притвора, претресања, забране прилажења, састајања и комуницирања са одређеним лицем и других мера процесне принуде. Осим тога што се окривљеном намећу обавезе и ограничавају основна људска права и слободе, окривљени у поступцима у којима постоји већа заинтересованост јавности ,долази на лош глас“ без обзира на претпоставку невиности. Чак и када се кривични поступак обустави или оконча повољно по окривљеног, он бива упамћен као лице са насловница и захваљујући медијима његова част и ушед у великом броју случајева бивају трајно нарушени.

С обзиром на те околности, истрага треба да буде конципирана тако да с једне стране стоје јака овлашћења органа поступка како би на исправан начин прикупио што више доказа. С друге стране, окривљеном морају да буду пружени механизми заштите његових права и слобода. Како наш законодавац брзину поступка прокламује лимитираним начелом истине, којим је заменио материјално начело истине 2 , истрага као фаза кривичног поступка треба такође да задовољи критеријуме ефикасности. Квалитет, брзина и заштита права окривљеног треба истовремено да буду карактеристике истраге и, као такве, идеје водиље законодавцу приликом формулисања истражног концепта. И ту се јавља проблем. Када се говори о било ком поступку, задатку, па тако и о истрази, постоји опасност да се квалитет и брзина остварују једно науштрб другог. Такође, заштита права окривљеног може да буде у супротности са квалитетом истраге јер јака овлашћења органа поступка неминовно задиру у основна права

2 Под начелом материјалне истине, суд је имао дужност да истинито и потпуно утврди чињенице које су важне за доношење законите одлуке. Председник већа је сам одлучивао које ће се чињенице утврђивати и који ће се докази изводити. Сада странке предлажу и изводе своје доказе, а утврђују се само чињенице које су спорне међу странкама. Изузетно, суд може доказно интервенисати ако су изведени докази нејасни, противречни или је то потребно да би се предмет свестрано расправио. Више о томе вид. Милан Шкулић, Кривично процесно праео, Београд 2014, 83 и даље.

208

Анали Правног факултета у Београду; година LXV, 3/2017