Анали Правног факултета у Београду

и слободе окривљеног и, обрнуто, јака заштита права окривљеног ограничава овлашћења органа поступка. Поставља се питање како уравнотежити те вредности. Главни циљ истраге - прикупљање доказа - јесте опредељујући, па с обзиром на то, јака овлашћења органа коме је истрага поверена не смеју изостати како би се та фаза спровела што квалитетније, али остаје питање у којој мери и на који начин заштитити права окривљеног и до које границе и како убрзати поступак.

У свету су најзаступљенија два концепта истраге, судски и тужилачки, са својим бројним варијацијама. 3 Главна разлика између та два система истраге огледа се у врсти органа коме је истрага поверена. Из самих назива није тешко правилно закључити да је судска истрага у надлежности суда тј. истражног судије као његовог функционалног облика, док тужилачку истрагу води државни односно јавни тужилац као репрезент државне власти. Као главна предност судске истраге наводи се да су у таквој истрази боље обезбеђени права и слободе окривљеног лица, док се за тужилачку истрагу истиче да поступак чини бржим и ефикаснијим.

Тужилачка истрага, традиционално посматрано, својствена је земљама са англосаксонским правним системом насупрот судској истрази која карактерише европскоконтиненталне земље. Међутим, и у Европи се у новије време јавља тренд преласка са судске на тужилачку истрагу. Међу пионирима таквог подухвата је Немачка, која је 1974. године извршила реформу свог кривичнопроцесног законодавства, па је уместо истражног судије iy надлежност поверила државном тужиоцу и тако прешла са судског на тужилачки концепт истраге. 4 Сличан корак су учиниле и Италија, Аустрија, Данска, нама суседне земље Босна и Херцеговина, Хрватска, Македонија, Црна Гора и друге европске земље. 5 За нешто другачији потез определила се Француска, која истрагу није поверила државном тужиоцу, али је увела судију за слободе и притвор који се хијерархијски налази

3 О упоредним карактеристикама адверзијалног и европскоконтиненталног кривичнопроцесног система (формална и неформална истрага као карактеристика та два система) вид. М. Шкулић, „Основи улоредног кривично процесног права и основни проблеми реформе кривичног поступка Србије“, Казнена реакцијау Србији (ур. Ђ. Игњатовић), Београд 2011, 54 и даље.

4 Више о томе вид. Александар Бошковић, Тужилачко полицијски концепт истрагв и ефикасност кривичног поступка , докгорска дисертадија одбрањена на Правном факултету Универзитета у Крагујевцу, Крагујевад 2010, 254 и даље.

5 Вид. више Станко Бејатовић, „Тужилачка истрага као обележје реформи кривично процесног законодавства земаља региона (криминално политички разлози озакоњења, стање и перспективе)“, Тужишчка истрага регионална кривично процесна законодавства и искуства у примени (ур. Иван Јовановић, Ана Петровић Јовановић), Београд, 2014, 21-27.

209

Наталија Живковић (стр. 207-225)