Анали Правног факултета у Београду
треба прилагодити правном систему у који се уводи. На крају напоменимо да су дате и примедбе да је прелазак са судске на тужилачку истрагу резултат политичких фактора, што прелази границе чисто правног разматрања.
Као што се види, у теорији постоје супротна мишљења и о разлозима увођења тужилачке истраге и о њеној оправданости. У даљем делу текста биће представљене карактеристике и анализирани аргументи у корист и против тужилачке истраге са посебним освртом на концепцију тужилачке истраге у српском праву.
2. ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ИСТРАГЕ ПРЕМА ЗКП/2011 И КРИТИЧКИ ОСВРТ НА ПОЈЕДИНА РЕШЕЊА
Постоји више основних карактеристика тужилачке истраге према ЗКП/2011 и њених разлика у односу на судску истрагу према ЗКП/2001 Републике Србије. Прво, истрага је у надлежности јавног тужиоца, а не истражног судије. Он је главна фигура те фазе кривичног поступка. Он руководи истрагом, што значи да одлучује о покретању истраге, предузимању истражних радњи, завршетку истраге и другим питањима која се јављају у тој фази поступка. За разлику од истражног судије, коме је поверена функција истраживања, јавни тужилац је носилац двоструке функције - и функције гоњења и функције истраживања. Друго, истрага се води против одређеног лица када постоје основи сумње да је учинило кривично дело и против непознатог учиниоца када постоје основи сумње да је учињено кривично дело 11 , што је новина јер се до доношења новог законика истрага могла водити само против познатог учиниоца. Такво решење трпи критику јер лицу које ће добити статус окривљеног онемогућава да остварује своје право на одбрану. И у истрази која се води против непознатог учиниоца испитују се сведоци и вештаци и спроводе друге доказне радње, а како учинилац није познат, логично је да не може бити ни позван да присуствује таквим радњама. 12 Тиме је битно нарушено његово право на одбрану јер се касније ти докази презентују суду. Треће, истрага се сада води поводом основа сумње, а не основане с}%lње. С обзиром на то да је основ сумње скуп чињеница које посредно указују на то да је учињено кривнгчно дело или да је одређено лице учинилац кривичног дела, јавни тужилац може много лакше покренути истрагу јер је кругчињеница које посредно указују пшри од круга чињеница које непосредно указују на то да је лице
11 Законик о кривичном поступку - ЗКП, Службени гласник PC, бр. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 и 55/2014, чл. 295, ст. 1.
12 Више о начину извођења доказних радњи када се истрага води против непознатог учиниоца вид. у чл. 300 ЗКП/2011.
211
Наталија Живковић (стр. 207-225)