Анали Правног факултета у Београду

учинилац кривичног дела, a то се тражи за основану сумњу. Нелогично је да се исти степен сумње тражи и за вођење предистражног поступка па се сада не види практична потреба за раздвојеношћу та два поступка, поготово ако узмемо у обзир да се скоро све радње које се предузимају у истрази могу предузети и у предистражном поступку 13 Четврто, уведен је судија за претходни поступак чији је главни задатак да се стара о заштити права окривљеног. Осим тога што се стара о заштити права окривљеноц поверено му је одлучивање о мерама процесне принуде и посебним доказним радњама. Ако упоредимо његова овлашћења са овлашћењима која је имао истражни судија, видећемо да је суд у тој фази поступка далеко мање ангажован. Пето, уведени су елементи паралелне истраге. Окривљеном и његовом браниоцу је омогућено да под одређеним условима прикупљају изјаве и обавештења од других лица, да улазе у приватне просторије или просторе који нису отворени за јавност, да преузму предмете и исправе од физичког или правног лица. Такође, овлашћеии су да од јавног тужиоца захтевају да спроведе одређене доказне радње, а ако се он не изјасни у року од осам дана или одбије предлоц окривљени и његов бранилац могу поднети исти предлог судији за преткодни поступак када ће он, уколико усвоји предлоц наложити јавном тужиоцу да предузме доказну радњу. Међутим, не постоје никакве процесне последице ако јавни тужилац не предузме доказну радњу по одлуци судије за претходни поступак, нити ако је предузме али неефикасно. Тиме то право окривљеног лица губи смисао. Шесто, сврха истраге - према чл. 295, ст. 2 ЗКП/2011, у истрази се прикупљају докази и подаци који су потребни да би се могло одлучити да ли ће се подићи оптужница или обуставити поступак, докази који су потребни да се утврди идентитет учиниоца, докази за које постоји опасност да се неће моћи поновити на главном претресу или би њихово извођење било отежано и други докази који могу бити корисни за поступак, а чије се извођење, с обзиром на околности случаја, показује целисходним. 14 Таквим дефинисањем сврхе истраге отвара се питање да ли је било неопходно редефинисати сврху истраге и као њен циљ навести прикупљање доказа који неће моћи да се изведу на главном претресу или би њихово извођење било отежано јер на тај начин долази до одступања од начела непосредности и повреде права окривљеног на одбрану. 15 Било би боље прописати да такве доказе

13 Тако и Војислав Ђурђић, „Уређење претходног кривичног поступка Србије - de lege lata de lege ferenda“, Кривично законодаестео de lege lata et de lege fere nda (yp. Марко Павић), Приједор 2015, 79.

14 ЗКП, Службени гласник PC, бр. 72/2011,101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 и 55/2014.

15 Тако ће се на шавном претресу користити искази сведока дати јавном тужиоцу у истрази, када су та лица у међувремену умрла, душевно оболела, не могу се пронаћи или је њихов долазак пред суд немогућ или знатно отежан. О томе вид.

212

Анали Правног факултета у Београду; година LXV, 3/2017