Анали Правног факултета у Београду
погледу постоји неколико потенцијалних узрочника неефикасности тог правног средства.
Први узрочник се тиче тешкоћа у вези са утврђивањем правичне цене. 61 Код отворених инвестиционих фондова постоји једноставан начин за утврђивање откупне цене инвестиционе јединице. Наиме, имаоцима инвестиционих јединица се не обећава исплата правичне вредности, већ се цена одређује преко нето вредности имовине отвореног фонда по инвестиционој јединици на дан подношења захтева. 62 To омогућава брзо утврђивање вредности, а имајући у виду велику ликвидност имовине, и брзу исплату. Супротно томе, утврђивање правичне цене у акционарским друштвима повезано је са бројним тешкоћама, а веома често је и предмет спорења. Према томе, акционарска друштва споро и непоуздано утврђују вредност правичне накнаде, а и када се она утврди, наступа проблем непостојања довољних ликвидних средстава за исплату акционарима. У сваком случају, предуслов за ефикасно коришћење права несагласних акционара јесте лакоћа и поузданост утврђивања правичне накнаде. 63
Други узрочник неефикасности тог права јесу бројни компликовани процедурални услови које мора да испуни акционар који жели да користи право на излазак из друштва и исплату правичне накнаде. 64 Ту, пре свега, спадају обавеза најављивања коришћења права пре седнице скупштине, гласање на седници против предложене одлуке и подношење одговарајућег захтева друштву у одређеном року по окончању скупштинске седнице на којој је донета одлука о корпоративној промени. 65 Ти услови су строго постављени, те неиспуњење неког од њих води губитку права. Приликом њиховог формулисања треба водити рачуна о томе да преуско дефинисани услови имају дестимулативан ефекат на коришћење тог права, док прешироко постављени услови појачавају ефекат правне неизвесности за друштва. Комплексан поступак једним делом објашњава због чега акционари недовољно користе то право. 66
61 Више вид. D. Cohen, 126-155; М. R. Schwenk, 658-698.
62 ЗИФ, чл. 47, ст. 2.
63 Упор. В. Manning, 240.
64 Упор. W. F. Looney, Jr., 91; Richard М. Buxbaiun, „The Dissenter’s Appraisal Remedy“, UCLA Law Review 23/1976, 1234-1239; R A. Gevurtz, 649; R V. Letsou, 1157; A. R Conard, 2592; Edward Rock, Paul Dawes, Hideki Kanda, Reinier Kraakman, „Fundamental changes“. The Anatomy of Corporate Law A Comparative and Functional Approach (eds. Reinier Kraakman et al.), Oxford University Press, New York 2009 2 , 201.
65 Више o процедуралним условима вид. B. Радовић (2017), 60-66.
66 Joel Seligman, „Reappraising the Appraisal Remedy“, George Washington Law Review 52/1984, 857.
20
Анали Правног факултета у Београду; година LXV, 3/2017