Анали Правног факултета у Београду

Трећи узрок се тиче практичних тешкоћа са којима се суочавају несагласни акционари који сматрају да цена понуђена од друштва није правична или они којима друштво не жели да исплати цену. У том случају се акционарима гарантује судска заштита. Међутим, она се у пракси често показује као недовољно ефикасна, и због дужине трајања и због високих трошкова. 67 Посебно се мора обратити пажња на то ко сноси трошкове поступка јер наметање те обавезе акционарима значи да се то право неће ни користити, односно да ће се користити само у екстремним случајевима, 68 док би наметање те обавезе друштву отворило врата злоупотребама од стране акционара. Та проблематика у великој мери подсећа на дискусије о неефикасности деривативне тужбе. 69

Тематику сношења трошкова треба посматрати и кроз призму одшвора на питање да ли акционарско друштво има обавезу исплате износа који је неспоран (нижи износ) или се исплата читавог износа одлаже до коначне одлуке суда. У првом случају акционар од суда тражи да утврди правичан износ акције, који је по његовом мишљењу виши од износа који је платило друштво, те да наложи друштву да вишак плати акционару. У другом случају акционар тражи од суда да утврди вредност акције око које се не слажу акционар и друштво. Премда и у једном и у другом случају суд утврђује правичну вредност акција, из угла сношења трошкова постоји разлика. Наиме, у првом случају акционар може поступак да изгуби или да добије, што умањује подстицај за његово иницирање. Супротно томе, у другом случају акционар увек барем нешто добија јер има право на правичну накнаду, само је питање да ли добија онолико колико је желео. 70 Очигледно је да у државама у којима важи принцип да се трошкови намирују сразмерно успеху у поступку приказана дистинкција има велики практичан значај.

Потенцијал за злоупотребе права несагласних акционара постоји у системима који заштиту тог права посматрају кроз призму заштите колективних права. Индивидуалистичка философија заштите дестимулише мале акционаре да иницирају судске поступке, као и активности професионалних заштитника права мањинских акционара. 71 Српско право се у том погледу налази на пола пута између два система јер пресуда има дејство и у односу на друге несагласне

67 О неким проблемима судске зашгите несашасних акционара у српском праву више вид. Ј. Величковић, 169-175.

68 Упор. R I. Zabnskie, 937; Julian Velasco, „The Fundamental Rights of the Shareholder‘s University of California Davis Law Review 40/2006, 423.

69 M. Balz, 166.

70 Упор. A. К. Koh, 450.

71 Упор. A. К. Koh, 448.

Мирко Васиљевић, Вук Радовић (стр. 7-27)