Анали Правног факултета у Београду

Пето, увођењем тужилачке истраге доприноси се усаглашавању кривичнопроцесног законодавства једне државе са савременим компаративним кривичнопроцесним законодавством. У последњих неколико деценија готово све европске земље напустиле су судски модел истраге и прешле на тужилачки, тако да није спорно да одређена земља, кад начини тај корак, доприноси усаглашавању свог кривичнопроцесног законодавства са компаративним решењима. Међутим, право питање је да ли се тужилачки концепт истраге уклапа у целокупан правни систем једне земље, односно да ли ће у таквом систему допринети ефикаснијем одвијању кривичног поступка.

4. ЗАКЉУЧАК

Сваки законодавац тежи да кривични поступак уреди на такав начин да он може да обезбеди кључне друштвене вредности као што су слобода грађанина, правна сигурносх, законитосх, мир, ред и правда. Истрага је једна од кључних фаза кривичног поступка и као таква битно доприноси крајњем исходу поступка, што значи да је веома важно да буде што боље конструисана. Закључили смо да добар модел истраге треба истовремено да омогући три ствари. Прво, довољно брз поступак, да би се судови изборили са великим бројем предмета који им се стављају у надлежност. Друго, јака овлашћења органа поступка који је надлежан за гоњење, како би своју функцију обавио на задовољавајући начин и, треће, заштиту права и слобода окривљеног лица.

Анализом одређених решења у тужилачкој и судској истрази, видели смо да оба модела истраге имају врлине и мане. Најпре, у судској истрази је мање проблема са заштитом права окривљеиогјер истрагу води истражни судија као непристрасан истражитељ, док је у тужилачкој истрази стање ствари компликованије. Основне слободе и права окривљеног јесу под гаранцијом јер о њима одлучује судија за претходни поступак као функционални облик суда, а не јавни тужилац. Међутим, проблем се јавља са правом на одбрану јер се јавни тужилац прокламује за непристрасну странку, која је дужна да обраћа пажњу на све релевантне чињенице те прикупља доказе и на штету и у корист окривљеног, што смо закључили да није реално увек очекивати. Дакле, обавезивањем јавног тужиоца да прикупља доказе и у корист окривљеног у конкретном случају не може бити ништа више од прокламације, а ни елементи паралелне истраге нису ништа више од паралелизма форме. Што се тиче функције гоњења, тужилачка истрага далеко више доприноси њеном остварењу јер јавни тужилац поседује већа овлашћења па самим тим и шири спектар средстава да учиниоца кривичног дела приведе правди. На тај

221

Наталија Живковић (стр. 207-225)