Анали Правног факултета у Београду

Пример; М. Петровић, Наука о финансијама, Савремена администрација, Београд 1994, 35.

Уколико књига има више издања, може се навести број издања у суперскришу (нпр. 1994 3 ).

Уколико ce упућује на фусноту, после броја стране пише се скраћеница „фн.“. Пример; М. Петровић, Наука о финансијама , Београд 1994, 35 фн. 3.

Уколико се у књизи помиње више места где је издата, наводе се прва два раздвојена цртом. Пример: S. Boshammer, Gruppen, Rechte, Gerechtigkeit, Walter de Gruyter, Berlin - New York 2003, 34-38.

2. Чланци ce наводе на следећи начин: прво слово имена (са тачком) и презиме аутора, назив чланка курентом - обично под наводницама, назив часописа (новина или друге периодике) курзивом, број и годиште, број стране без икаквих додатака (као и код цитирања књига).

Само приликом првог цитирања наводи се пуно име аутора. Уколико је назив часописа дуг, приликом првог цитирања у загради се наводи скраћеница под којом ће се периодика надаље појављивати. Пример; М. Петровић, „Ефекти посредног опорезивања“, Анали Правног факултета у Бгограду (Анали ПФЕ) 3/1995, 65.

3. Уколико постоји више аутора књиге или чланка (до три), раздвајају се зарезом. Пример; М. Петровић, М. Поповић, В. Илић,

Уколико се цитира књига или чланак са више од три аутора, наводи се прво слово имена и презиме само првог од њих, уз додавање скраћенице речи et alia ( et al.) курзивом. Само приликом првог цитирања наводи се пуно име аутора. Пример; М. Петровић et al. ,

4. Уколико се у раду цитира само један текст одређеног аутора, приликом поновљеног цитирања тог текста, после првог слова имена и презимена аутора, следи само број стране и тачка (без додатака ор. cit, нав. дело и сл.). Пример; М. Петровић, 53.

Уколико се цитира више радова истог аутора, било књига или чланака, а пошто је први пут назив сваког рада наведен у пуном облику, после првог слова имена и презимена аутора, ставља се у загради шдина издања књиге или чланка. Уколико исте године аутор

239

Упутство за ауторе (стр. 237-241)