Анали Правног факултета у Београду
толичких посланика. Др Јанко Шимрак је говорио да „1871. године Бизмарк након делиријума једне радости, што је сломио Француску и ујединио Немачку, мислио је да може државу поставити као једно божанство, као један кумир, коме се мора све клањати. Будући да су католици вазда бранили унутра ову духовну слободу а и хришћани тако исто, зато се Бизмарк обара на најјачу организацију, на католичку цркву и издаје против ње једну обзнану... 44 . Др Анте Дулибић је тврдио да „Немци су хтели са канцел параграфом да помогну секти старокатолика. Око године 70. појавио се је такозвани старокатолички покрет у Пемачкој. И онда је Бизмарк мислио, ако забрани на овај начин делатност католичког свештенства, да ће старокатолици тада добити маха и да ће он тако потпуно утући католичку веру и католичко свештенство. 44 Дулибић је помињао и канцел параграф у Пруској, који је ова „увела да угуши народну свијест Пољака 44 . Увиђајући да католички свештеници у цркви „бране свој народ, да га упућују да истраје у својој народиости, да се не да понемчити 44 , пруска влада је „хтјела да онемогући тај рад свештенства. Пруска је зато створила овај параграф, али ни он јој није помогао, јер се народ пољски вођен од свештенства борио за своју народност против Пемаца и одржао се 44 . 4
Шимрак је наводио да ће увођење канцел параграфа у Краљевини СХС бити употребљено против Хрвата под италијанском влашћу. По њему, „у Истри, која је окупирана од Италијана, и у оном делу који је дошао под италијанску власт 44 , црква је била и треба да буде „чувар наше националне јакости и наше националне свести 44 . У овим крајевима црква је очувала националну свест „против латинизма и против талијанизма, који је с тим латинизмом упоредо ишао, наша глагољица била је једно моћно оруђе. И данас наш народ, 500.000 нашег народа у Истри и у окупираној Далмацији нема никакве друге националне одбране сем цркве 44 . Због тога, ако би се у устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца унео канцел параграф, онда би италијанска влада пред читавим светом рекла да се у Истри „не сме служити старо-словеначким језиком јер ће то значити да се ради у партијске сврхе противу Италије. ... Црква је за наш народ једина прилика где се народу може слободно говорити и кад ви данас уводите у цркву један полицијски систем, онда ће нам и Италија рећи: кад ви можете код своје куће уводити овакав систем, зашто да га ја за вас не могу увести 44 . 5
Југословенски канцел параграф изгледао је „сто пута гори него Бизмарков 44 . Према Шимраку, „Бизмарк расправља државна питања а не говори о партији и партијским сврхама. Шта значи то овде:
4 Рад Уставног одбора, XLV седница, 5. аггрил 1921, 34.
5 Рад Уставног одбора, XLIV седница, 4. април 1921, 27.
30
Анали Правног факултета у Београду; година LXV, 3/2017