Анали Правног факултета у Београду
‘и иначе при вршењу своје дужности у партијске сврхе’. Бизмарк каже: ‘Ко угрожава јавни мир’, а овде се просто у духовну службу увађа једна гадна жандарска ствар... 416 На Шимрака се надовезао А. Дулибић износећи да ако се прихвати „злогласни канцел-параграф онда би се наша држава искључила из заједнице цивилизованог света“. Јер, није било устава на свету који је садржавао „такву једну одредбу“. Канцел параграф је постојао у двема „просвећеним државама“, Немачкој и Пруској, али је спадао у законску материју, што је по Дулибићу чинило битну разлику: „Ми имамо само у Немачкој канцел-параграф али и ту је канцел-параграф унесен у казнени закон и удешеи је на такав начин да морамо признати да је права иамера барем прикривена са смоквиним листом. Ту нема говора о партијским интересима, нити изгледа као да закон хоће да штити партијске интересе него државне.“ Насупрот томе, одредба чл. 12 будућег Видовданског устава је „неразборита, јер није нигдје дефинисано шта је то партијски интерес“. Најзад, по Дулибићу одредба последњег става члана 12 уперена је „привидно против свију вероисповести, јер она садржи једну генералну забрану. Али, ако узмемо у обзир повод и амбијент у коме је она настала, ако узмемо у обзир њену сврху онда нема никакве двојбе да је наперена само против католичке цркве и против католичког свештенства“. 7 Посланик уставотворне коалиције, Већеслав Вилдер, као католик, износио је да канцел параграф „није против католика нити католичке цркве, него против једне мале групе људи, против клерикалаца који хоће цркву да израбљују у политичке сврхе“. 8 За „клерикалце 44 канцел параграф је био средство напада ,/шберализма и православља“ на католицизам, и то по моделу Бизмарковог Kulturkampf- a. 9
6 Шимрак је додао да је за њега „жандарска ствар“ исто што и „балканска ствар. Ми нисмо господо научили на овакве балканске ствари“. Ове Шимракове речи изазвале су „ларму и протесте“. У стенографским белешкама стоји: „Гласови: одузмите му господине Председниче, реч, јер вређа. Председник др. М. Нинчић: Господине Посланиче, ја вас опомињем на ред овде. Ви не смете да вређате никога. (Жагор - др. Јањић: To је лаж. У српском уставу то није било никад. To су они донели - опет жагор.)“ - Рад Уставног одбора, XLIV седница, 4. април 1921, 27, 28.
7 Рад Уставног одбора, XLV седница, 5. април 1921, 33.
8 Вилдер је навео да су оснивачи Клерикалне странке у Хрватској до потписа бискупа Штросмајера за свој оснивачки проглас дошли на превару. Оснивачи су Штросмајеру наводно рекли да оснивају, једно побожно верско друштво које ће издавати молитвенике и сл.“. Касније се испоставило да се „под том верском ознаком и под ознаком католидизма крије један политички покрет“. Тада се Штросмајер пожалио једном пријатељу канонику да „су му furtim-крадом отели потпис“. Због овога су и добили „име фуртимаша у Хрватској“. - Рад Уставног одбора, XLV седница, 5. април 1921, 36.
9 Viktor Novak, Magnum. Crimen , Zagreb - Beograd 1986, 138, 139. Указујући на случај свештеника ,д, архијереја Доситеја који је... у новије време путовао на државни трошак по горњој Угарској и био у Чешкој, да међу тамошњим католицима
31
Марко Павловић (стр. 28-49)