Анали Правног факултета у Београду
светом и народом одрече причест. Кад год су избори - напомињао је Жерјав - онда се у свима црквама проповеда и моли Богу само за корист словенске пучке странке.“ Међу случајевима злоупотребе духовне власти свештеника био је и случај крштења при коме је свештеник удаљио кума који је био противник његове странке: „Он му каже ви сте либерал, вас не преузимам за кума, идите.“ Затим, „у уредима где треба свештеник да да уверење о сиромаштву, он му не да ако је члан кметијске или демократске странке“.
Према сведочењу „кметијца“ Јосипа Дрофеника, свештеник је једног самртника, приликом давања „задње утехе“, уценио да своју кућу не уступи за одржавање збора Самосталне кметијске странке. Потом, пошто нису имали затворен простор за збор, кметијци су се окупили пред црквом. Свештеник је онда злоупотребио звона: звонио је пола сата да би спречио одржавање збора. Најзад, један жупник је са проповедаонице агитовао „као с праве политичке трибине“: ,ЈЗи морате бити за Словенску људску странку зато што ми хоћемо да будемо одвојени од Срба. Самостална кметијска странка хоће да вас стави под српску капу.“ Пошто је завршена божја служба, жупник је повео своје вернике на Дрофеников збор и покушао да га растури. 11
У Уставном одбору, Г. Жерјав је навео случајеве злоупотреба духовне власти од љубљанског бискупа, и то и пре и после Рата. Пред Рах, овај бискуп је издао „пастирски лист“ у коме је „проповедао да се је вратио из Палестине, где се молио за свету католичку цркву... и молио се ‘за нашу Аустрију’“. Пошто се вратио у време „љуте изборне борбе“, љубљански бискуп је још изнео да се у „земљама где су либералне странке... цркве затварају, да се свећеници гоне, црквена имања одузимају, а бракови руше и у школама се не сме чути име Исуса Христа и Бога. Тамо се, вели бискуп, поспешује превара и безобразност.“ Говорећи о самим изборима, бискуп је износио ,да либерали и социјал-демократи бију бој директно противу Исуса Христа и противу Бога. Они Исуса Христа мрзе и Бога таје“. Следствено, према бискупу, бирачи су дужни према ,ЈБогу да изаберу муже верне католичкој цркви. Но хвала Богу - закључивао је бискуп - ‘ми не треба да тражимо ових мужева, ми имамо словенску људску странку. Ову подупирем ја и подупиру је наши свећеници. Њезине вође су
11 Дрофеник је навео ида један свештеник није хтео да му сахрани дете. - Стенографске белеппсе Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (даље: Уставотворна скупштина / пленум), XXXIV редовни састанак, 20. мај 1921, 14. Случај жупника П. Павлича, који је покушао да растури Дрофеников збор, наводи В. Новак и коментарише о злоупотребама у којима ,дсао моћно средство игра видну улогу проповедаоница, заштићена од ма какве одговорности пред надлежним властима. Одатле и толика вика клерикалаца против канцелпараграфа, јер се боје да ће изгубити с канцелпарграфом веома моћно политичко упориште, проповедаоницу.“ -V. Novak, 142.
33
Марко Павловић (стр. 28-49)