Анали Правног факултета у Београду
поставиле кандидате за скупштину, који су се заклели на католичку и словенску пучку заставу’“ 12 Своје пастирско писмо, љубљански бискуп је заврпшо напоменом да ће он гласати за Словеначку пучку странку, а да верници морају да „дају свој глас истој странци на свима биралиштима. Очекујем да нећете бити против Бога и против нашег Христа...
У новоствореној Крањевини Срба, Хрвата и Словенаца, љубљански бискуп је наставио да злоупотребљава своју духовну власт. По наводу Г. Жерјава, „већ у 1919. години издао је бискуп свима свештеницима заповест, службену заповест, да сваки свештеник у своме селу мора организовати организацију словеначке пучке странке, а осим тога да мора организовати католичку омладинску организацију, Маријино удружење и теловежбачки одсек. Свештеник, који то не би урадио, мора да води рачуна да ће га бискуп прошати. ... Оба бискупа у Словенији, a то је бискуп у Марибору и у Љубљани, издали су поводом избора за Конституанту нарочите пастирске листе, које су се читале у свима црквама. Бискуп Напотник у Марибору издао је пастирски лист и позвао све вернике да бирају кандидате клерикалне странке и заповедио сваком свештенику да мора овај пастирски лист на последњу недељу пре избора прочитати верницима са проповедаонице. Прве недеље пре избора морало се молити у цркви рожни венац и литаније за победу клерикалаца“. У октобру 1920, такође пре избора, љубљански бискуп издао је једно пастирско писмо „верницима, у коме каже да изборни закон не заповеда да сваки мора изаћи на биралиште, али то тражи сам Бог и ко би изостао сигурно ће имати греха. Верници су дужни бирати само кандидате клерикалне странке“. 13
У погледу злоупотребе власти у партијске сврхе, Југословенска муслиманска организација (ЈМО) представљала је случај за себе. На изборима за Уставотворну скупштину, распаљујући верски фанатизам, ЈМО је наступала под паролом „ислам је у опасности“ и добила максималан број мандата. За њу су тада, као што ће то бити и касније, гласали штово сви муслимани у Босни и Херцеговини. Главни део
12 Рад Уставног одбора, XLIV седница, 4. април 1921, 31
13 Г. Жерјав је још навео да се о Св. Стевану у свима црквама чита пастирско писмо љубљанског бискупа, у коме се верницима налаже да „одбаде све новинство које није клерикално. Сваки свештеник мора организовати нарочити одбор у корист клерикалног новинства и мора до 31. марга јавити колико је добио нових присталица, а тако исто колико их има противних у догичном селу“. На једну упадицу „има ли власти тамо?“, Г. Жерјав је одговорио да ,дма је, али оне не раде, ако пак појединац протествује у цркви онда дође у затворХ Жерјав је напоменуо да је у интересу свештенства да се црквена агитација сузбије, односно установи канцел параграф, јер нису „сви свештезшци тога мишљења да то треба са проповедаонице водиги партијску политику. Има их не мало који /не/ мисле овако како ми овде мислимо, али они стоје под насиљем бискупа“. - Рад Уставног одбора, XLV седница, 5. април 1921, 32.
34
Анали Правног факултета у Београду; година LXV, 3/2017